У Америци, ствари се распетљавају пред инаугурацију

Амерички Сенат је прошле недеље дупло уназадио један од неколико задатака који су му остали у ери империјалистичких председниковања: гласање за или против избора шефова разних 'одељења' у државној управи, од којих су неки од кључног значаја, као на пример Државни секретар,први дипломата државе.

Стејт департмент је одавно познат као "Замагљено дно" због недостатака учинковитости. Може се очекивати да ће Рекс Тилерсон, бивши шеф компаније Ексон Мобил, то поправити – ако неко може, то је он. Али, заједно са сенатором Џефом Сешном, јужњаком који је у прошлости био познат по расиситичким ставовима, а кога Трамп жели на месту Државног тужиоца, он је убедљиво најконтроверзнији кандидат, због пословних и личних односа са Владимиром Путином. Као што сам пре неколико месеци твитовала, политичка класа не разуме да ће Трампово председниковање омогућити приступ минералним богатствима Русије и то без испаљеног метка, док би Хилари Клинтон ишла у рат због тога.

Сваког кандидата за кабинет проверава комисија која надгледа Одељење на чијем ће челу бити он или она. Тилерсона су читав дан испитивали чланови Одбора за спољне односе америчког Сената, а он је показао снагу и вештине које су га и довеле до тога да постане главни човек једне од највећих светских корпорација. током које је изложио предности које су му да расте до директора једне од највећих светских корпорација. Одговарајући на дуга, паметно уобличена питања са неколико добро одабраних речи, Тилерсон ме импресионирао као неко чијем ће противнику бити тешко да га надигра.

Најважнија брига Тилерсонових саговорника и испитивача био је амерички однос са Владимиром Путином, чији је 'злочин' у томе јер је одбио да се повинује америчкој хегемонији, коју је омогућила популарност Сједињених држава као 'спасиоца' у Другом светском рату.  америчке популарности као 'спасилац' у Другом светском рату. (Одлучујућа улога Црвене армије се не помиње у истој мери, јер се Совјетски Савез сматрао готово једнако лошим као и Хитлер).

'Злочин' Владимира Путина је 'анексија Крима' и 'напад' на Украјину. (Нема помена о референдуму на коме је 90% становника Крима тражило да се њихова покрајина врати у Русију, чији је историјски део била до 1954. године, када је Хрушчов, у наступу даровања земљи у којој је рођен даои Крим Украјини, нити се помињу Украјинци који говоре руски и одбијају да живе под фашистичким режимом, чији су представници унуци оних који су убијали њихове претке.)  Подршка руског председника жељи Источне Украјине за аутономијом је описана као 'напад' на Украјину, а то се касније претворило у 'претњу' Европи. Чак ни током пасјег доба Хладног рата,  Запад није тврдио да Совјетски Савез активно прети Европи, иако су Сједињене државе у више наврата упозоравале своје 'савезнике' да би могао прегазити континент за један дан.

Захваљујући овој очајној историји, нови амерички председник ће се наћи притиснут хорским осудама из земље са којом највише жели да поправи односе.

То је заоставштина крајњем незнању америчке јавности и чињенице да медијске звезде информативних програма никада не оспоравају политичке фигуре, када они изговарају ноторне лажи о Русији. Појављују се и говоре, потпуно несвесни чињенице да је НАТО распоредио војску дуж западних граница Русије, од Балтика до Црног мора, узрокујући да Русија масовно распореди трупе унутар својих граница, као што би то и било који други народ урадио. У стварности, амерички политичари тврде да Русија прети Европи, јер њихови европски 'партнери' постају врло уземирени због тога колико их економски коштају санкције Русији, а и због плиме  избеглица које долазе на њихове обале и територије, што је последица ратова које су Сједињене државе водиле на Блиском истоку и у Африци.  (Што се тиче онога што је остало од европске 'левице', можда би и желела да нео-либералима затвори врата амбара, али, сада је исувише касно).

Чињеница да ће моћан пословни човек, са богатствима широм света, ускоро управљати Сједињеним државама, разбијајући два века строго 'политичке' моћи, само је врх леденог брега: обавештајне агенције се такмиче и окрећу једна против друге: ФБИ је под истрагом Министарства правде због лошег управљања случајем Хилари Клинтон, која је нелегално користила приватни сервер, а ЦИА је оптужена за прослеђивање јавности невероватног броја информација о наводном недоличном понашању Доналда Трампа у Москви. Недељу дана пред инаугурацију, чија кореографија готово да се не мења из века у век, медији имају дане на терену и нико нема представу шта ће се следеће догодити у 'највећој демократији' на свету.