Смрт Каримова отвара путеве Даешу

Ислам Каримов је један од двојице шефова држава, бивших совјетских република, који је био на челу земље од 1991. годдине и стицања независности. Други је председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев (има 76 година). Након Каримовљеве смрти, земља којом је управљао један човек, суочава се са ризиком од дестабилизације.

Узбекистан и Запад

Узбекистан је дуго био под сталном пажњом Сједињених држава. Многи стручњаци се слажу да је земља дуги низ година на листи Стејт департмента за обојену револуцију. Најдраматичније погоршање у односима са "западним партнерима" догодило се 2005. године, након тзв. Андижанских догађаја. Затим је током суђења локалним бизнисменима, који су оптужени за учешће у забрањеној радикалној исламској секти, у град Андижану, почео и протест који се претворио у нереде са талачком кризом. У гушењу побуне од стране владиних трупа, убијено је 187 људи. На суђењу после немира је саопштено да су демонстранти позвали на џихад, на збацивање владе и успостављање исламског калифата.

Све ове околности нису узете у обзир на Западу. Ислам Каримов је проглашен за крвавог диктатора, земљи су уведене санкције. Одговор је био и да су НАТО базе уклоњене са територије Узбекистана. Након догађаја у Андижану, Каримов је почео да се приближава Русији, иако је раније увек покушавао да држе растојање, али је сада имао у виду обнављање односа у Шангајској организацији за сарадњу. Међутим, Сједињене државе никада нису губиле наду да  могу да поврате своје интересе у Узбекистану, истовремено знајући да то није могуће док је Каримов на власти. Тако је одсуство Каримова или његовог наследника велика предност за Сједињене државе.

Даеш

Главна слаба тачка Узбекистана је државна структура, коју чврсто контролише једна особа 25 година. Избори, одржани у Узбекистану, традиционално су показали велику подршку за националног лидера, око 86-90%. У ствари, цео систем контроле био је искључиво у рукама Ислама Каримова, ко је био у стању да изгради неопходну равнотежу домаћих елита и веза са иностранством.

Међутим, под окриљем спољне контроле, монструозна мрежа исламског екстремизма се крчка већ дуго. Узбекистан се сматра једним од канала тренутне трговине дрогом из Авганистана у Европу и Азију. Истовремено, Талибани су пронашли плодно тле за проширивање своје базе за обуку и мреже утицаја. На жалост, под Каримовим, становништво је патило од великог сиромаштва. Недостатак радних места, гаса, па чак и електричне енергије у већини насељених области, допринели су расту незадовољства и радикализације међу становништвом.

Постоје талибанске ћелије Ал-Каиде, Узбекистански исламски покрет и Хизб ут-Тахрир, али и многе мање радикалне исламистичке групе које активно регрутују присталице.
Каримовљева смрт отвара врата Даешу да почне да делује у Узбекистану. Земља ће постати жариште нестабилности и једна од референтних тачака Даеша, ако се елите не договоре око снажног наследника на месту председника.

Каримовљеви наследници

Ислам Каримов није именовао свог наследника. Не може га заменити син, јер лидер Узбекистана имао само две ћерке, од којих је једна оптужена за корупцију и злоупотребу положаја. Четрдесетчетворогодишња Гулнара Каримова је старија ћерка председника, има неколико стотина милиона долара, била је на различитим положајима и влади и могуће је да би се могла  кандидовати за председника.

Али, стручњаци сумњају да ће се то догодити. Мало је вероватно да ће модерна жена ујединити кланове елите, како би се спречио сукоб и одбацили радикални исламисти. Међу реалним кандидата за место шефа државе је "тренутни" Премијер (како га називају), Шавкат Мирзијојев. Као представник Каримова, он се показао као ефикасан руководилац, који заправо контролише све структуре државне власти. Шеф Националне службе за безбедност Рустам Инојатов је други могући наследник, али седамдесетдвогодишњи политичар није веома јак, иако има неког утицаја. Потпредседник Владе Рустам Азимов ће се, можда, укључити у борбу за највиши положај у земљи. Сматра се да је овај политичар прозападно усмерен.

Какогод било, наредна три месеца ће, према Уставу, на челу државе бити Председник Парламента Нигматилу Јулдашев. Могуће је да ће овај политичар покушати да узурпира положај председника. Међутим, ситуација се може брзо мењати, као и у Туркменистану, где је у складу са Уставом, након смрти Сапармурата Нијазова, председник Меџлиса морао да води земљу, али је покренут кривични поступак против њега; Гурбангули Бердимухамедов је постао привремени председник.

Ускоро ћемо видети како се ствари развијају у Узбекистану. Пратите наше извештаје како бисте се правовремено обавештавали.