Писмо Професору Дугину из Пољске
Драги Професоре Дугин,
Пишем Вам највише због тога јер се бојим да, ако ја не пишем, ниједан други Пољак неће. Желим да Вам упутим моје најискреније саучешће за прерану смрт Ваше ћерке, Дарје. Она је била лепа млада жена врхунског образовања, а постала је плен мрачних сила савременог украјинског нацизма. Тако да може да се каже да су тог дана, лепоту, женственост и пажљиво мишљење убили насумична мржња и ђаволска потреба за убијањем.
Заправо сам много размишљао о њеном убиству, јер сам на необичан начин увучен да пратим цео овај рат на интернету, иако је Пољска (још увек) по страни. Сигурно знате да су се у Украјини и Пољској чули гласови који су разметљиво хвалили њеним убиством — могу само да кажем да се дубоко стидим тих Пољака који нису имали нимало пристојности, па су износили тако нехумане ставове.
Такође желим да напишем да сам био потпуно згрожен нашим премијером Матеушом Моравјецким, који је у мају, у британској штампи, позвао на свеопшти рат НАТО пакта против Русије, како би се изнудила промена режима у Кремљу. Тек након неколико недеља сам схватио да он уопште није био озбиљан по питању ове идеје, иако је његов текст имао апокалиптични тон. Његов ‘позив на оружје‘ од 10. маја 2022. године се, такође, са мржњом односи на Ваш концепт ‘Руског света‘, који он, тек тако, изједначава са нацизмом и комунизмом, са оба ова у исто време. Па, можда се бар мало стиди, од када је сазнао за убиство Дарје, јер може да изгледа и да је он могао да инспирише на овај гнусни чин.
Ипак у Пољској још увек има људи који барем покушавају да имају уравнотежен поглед на читаву ратну ситуацију, мада бих рекао да Дарјина смрт свакако не позива на ‘уравнотежен поглед‘. Нисам сигуран да ли знате кругове у Пољској, али ћу Вам споменути имена Лешека Сикулског и Јана Енгелхарта — Сикулски је специјалиста за геополитику који има веома независан и умерен начин гледања на ствари, док Енгелхардт објављује недељник Пољска мисао (Mysl Polska); можда и једини политички лист у Пољској са проруским ставом, али и даље са веома малим тиражом.
Професоре Дугин – ако ћемо да избегавамо рат између Пољске и Русије, потребне су нам заиста хладе главе које размишљају, што сада није случај на пољској страни. Желео бих само да Вам скренем пажњу на чињеницу да се много садашње мржње према Русији у Пољској родило након онога што ми зовемо ‘10/04/10‘ — несрећа пољског председничког авиона у Смоленску. У Пољској се већ 12 година за ову катастрофу окривљују руске тајне службе – да су је припремиле и извеле, а 30-40% пољског становништва верује у такву верзију, коликогод она била супротна чињеницама. Постоји чак и нови званични извештај у коме се тврди да је такозвана ‘теорија о експлозијама‘ доказана; а, заправо се ради о увежбавању лажне науке и заташкавању очигледних питања. Знам, јер сам и сâм изгубио небројене сате проучавајући ову катастрофу. Читава ова катастрофа и истраге које су уследиле су невероватна прича, којој су и руска и пољска страна допринеле, али то сада остављам по страни.
О руско-украјинској ситуацији читам много из независних извора да, барем од наводних убистава у Бучи, држим палчеве руској војсци. У пољским медијима имамо торнадо лажи, манипулација, филовање полуинформацијама и избегавање чињеница и све остале дезинформационе трикове, да ме то све заиста чини депресивним, јер јасно видим да се све то дешава.
Већ око два месеца читам на руском (имао сам онај стари социјалистички курс у школи, 8 година) и сада могу да кажем да разумем и до 80-90 одсто свега. Чак сам почео и да вртим по глави да се некако придружим руским војним снагама — ако Конашенков каже да је око 2.000 Пољака отишло да се бори за Украјинце, зашто нико не оде да се бори за Русију? Зар то не би требало да буде манифестација нечијих политичких ставова? А, ако је тако, да ли су пољски ставови заиста тако једнострани? Обесхрабрујуће је прихватити да су нас медији тако учинковито емотивно програмирали. Проблем са мном је што имам 53 године, гојазан сам, врло кратковид са нула стрељачких вештина. Изгледа да своје мисли могу понудити само на енглеском!
Професоре Дугин – желим Вам све најбоље и да пребродите овај хорор што пре. Свету је преко потребно ваше мишљење.
Подршка и дивљење,
Пшемислав Абрамовски
ПС. Ово сам писао 25. септембра, али ја сам од оних што одуговлаче. Писмо вам сада одлеће. У међувремену — Керчки мост, још троје људи однето у небеса. Али, сада имамо јак одговор Русије. Професор Дугин — Замишљам да је Дарјин дух помогао Кремљу да се сабере. Непрестана подршка. П.А.