Зашто Украјина уводи ратно стање

26.11.2018

Савет националне безбедности и одбране Украјине (СНБО) је изгласао увођење ратног стања на територији државе, у трајању од 60 дана. Председник Петр Порошенко је подржао одговарајући предлог секретара Савета за националну безбедност Александра Турчинова.

“На својој територији”

За данас је заказана ванредна седница парламента, на којој се одлука СНБО може коначно и усвојити. Седница ће почети у 16 часова (17ч по московском времену) и биће затворена за јавност.

Сâм Порошенко тврди да увођење режима ратног стања неће утицати на ситуацију у Донбасу - према његовим речима, "акције одбране" ће бити спроведене на "својој територији" ради "заштиту и безбедност својих грађана". Међутим, додао је Порошенко, то не укида тренутну политику на југоистоку Украјине.

Према његовим речима, увођење ратног стања не значи тренутну мобилизацију - прво ће се спровести припрема војних обвезника првог позива.

Поред тога, Порошенко је испланирао одговарајуће преговоре са генералним секретаром НАТО, Јенсом Столтенбергом, као и са лидерима НАТО земаља.

А, заиста?

Како је појаснио шеф Националне полиције, Сергеј Књазев, током састанка Националног савета безбедности и одбране Украјине, украјинска полиција прелази и на ванредни режим раа, аа у оба режима ће радити у сарадњи са Националном гардом.

Истовремено, шеф Државне граничне службе Петар Цигикал је предложио да се улазак у Украјину забрани неким категоријама руских грађана и да се пређе на "побољшани режим безбедности и одбране границе".

У случају мобилизације у кратком року, број војних обвезника може бити повећан до милион људи.

Према прелиминарним подацима, Украјинци не планирају ишта да мењају на плану увођења ратног стања у рад медија или у банкарски систем. Што се медија тиче, они су посебно лажљиви и неистинито извештавај, с обзиром да су цензура и забрана руских ТВ канала у Украјини већ на снази - сада ће се програми и текстови додатно проверавати због присуства "антидржавног наратива".

Према прелиминарним подацима, последице увођења ратног стања су - поред повећања бројног стања војске и радне снаге (укључујући и незапослене и студенте) и увођење полицијског часа. Биће спровођене провере и надзор станова, а није искључено да ће под изговором ратног стања бити одузимана и лична својина.

Све у свему, ратним стањем се могу поништити финансијски, економски, дипломатски и други споразуми - другим речима, Украјина може покушати да одбије да исупњава обавезе у разним сферама.

Шта ће Украјини ратно стање?

Провокација у Азовском мору је била изведена намерно, како би се пронашао изговор за увођење ратног стања. Сâмо ратно стање је потребно искључиво Порошенку и његовом окружењу, за личну употребу - зарад одлагања или потпуног укидања избора (председнички избори треба да се одрже у марту 2019. године) и зарад концентрације већих овлашћења.

Коментаришући посебно претходне изјаве из Украјине о "уплитању Русије у председничке изборе у Украјини", сенатор Руске Федерације, Франц Клинцевич, је већ указао на идеју да ће таквим деловањем Петро Порошенко припремити бираче да се откажу избори. У време док је ратно стање на снази, не само да се могу одложити или отказати избори “не неодређено време”, већ се могу забранити протести и ограничити деловање политичких партија.

Важно је да само две структуре имају право да предложе укидање ратног стања – Врховна рада и СНБО.

Уводна провокација на Азовском мору

Уочи најаве увођења ратног стања, у недељу ујутру, бродови украјинске морнарице Бердјанск, Никопољ и Јана Капу (кршећи чланове 19 и 21 Конвенције УН о морском праву), нелегално су прешли руску државну границу. Војска није поштовала поредак проласка војних бродова преко руских територијалних вода и дуж Керч-Јеникалског канала.

Према саопштењу ФСБ, они су око 19ч поново покушали да спроведу нелегална дејства, не реагујући на упозорења бродова из пограничне службе и Црноморске флоте која их је пратила. Зато су украјински бродови били присилно заустављени, употребљено је оружје, а пловила су задржана. Према информацијама извора РИА Новости, то се догодило на око 20 километара од руске обале и око 50 километара југозападно од места уобичајеног проласка бродова у Керчанском каналу, под Кримским мостом.

Током сукоба, три украјинска војника су лакше повређена, без претње по живот, а покренут је и кривични поступак због чињенице да је прекршен закон.

Истовремено, у недељу је Русија из безбедносних разлога блокирала Керчански пролаз који повезује Црно и Азовско море, зарад проласка цивилних бродова.

Русија је затражила хитан састанак савета безбедности УН, а прелиминарни састанак је заказан за понедељак у 11 часова (19ч по московском времену).

Ово није била прва провокација Украјне на Азовском мору - све је почело када су украјинске власти незаконито задржале рибарски брод са мрежама ‘Норд’, са десет држављана Руске Федерације.

Последице

Појачавање војне реторике неће укинути финансијску, моралну, политичку и верску кризу у Украјини – напротив, ово само ослобађа Порошенка од одговорности и за друга деловања против сопствених грађана. Све је теже добити нове транше од ММФ, па ће ратно стање послужити Кијеву за привремено прикривање стварног стања.

Очигледно је да ће уследити нове провокације против Донбаса, а Мински споразуми ће бити прекршени као и до сада (ако не и више).