Сједињене државе и Кина: борба за вођство у Евроазији

Право значење "Једног појаса, једног пута" за Кину је економска експанзија у Евроазији и економска хегемонија на континенту. Истовремено, Кина покушава да прошири своју зону утицаја укључујући у пројекте Русију и средњеазијске земље, али и америчке савезнике у Европи и на Блиском истоку, укључујући Саудијску Арабију и друге земље Персијског залива. Пакистан је већ де факто више под контролом Кине, него Сједињених држава.

Руско учешће у кинеском пројекту је повезано и са инерцијом размишљања у стилу "периферног реализма" и са жељом да се максимално искористи учешће у новом хегемонијском систему, и са објективним слабостима у економском смислу. Русија може да игра озбиљну улогу у глобалној политици, али не на уштрб економске моћи, већ пре свега комбинацијом природних ресурса, војне моћи (често на совјетским основама) и стратешким положајем у срцу Евроазије. Кини недостаје много тога, што овај савез чини темељем новог поретка у Евроазији.

Русија, која је гурнута ка ближој сарадњи са Кином, агресивном хистеријом америчког естаблишмента, такође је заинтересована за успостављање односа са Сједињеним државама, желећи да, барем минимално, искористи “фактор Трамп”, обезбеђујући себи више маневарског простора у односима и са Кинезима и са Американцима. Чињеница је да, упркос овој хистерији, председник Сједињених држава не само да не одбија да се састане са представницима Русије (министром спољних послова Сергејем Лавровим), већ и преузима ризик што Русији прослеђује обавештајне податке; то указује да је барем председник Сједињених држава спреман на сарадњу са Русијом и, ако је могуће, спреман да удаљи Москву од Пекинга.