Политичка нестабилност у Француској

Фијонов позив на друштвеним мрежама на гласање за Макрона је већ добио надимак "републикански мазохизам" ("Фијон, кога је Макрон избацио из председничке трке, гласа за свог убицу"). Такав "Стокхолмски синдром" није наишао на подршку међу Фијоновим колегама. Посланик Републиканске партије, Жан-Фредерик Пуасон је рекао да неће гласати за свог идеолошког непријатеља, Макрона, за кога каже да је "настављач деструктивне Оландове политике."

Посланици попут Лорана Вокзоа и Надин Морано, такође, неће пратити Фијонов позив.  Републиканац Анри Гуејно је у интервјуу за 'Маријан' рекао да неће гласати нити за Ле Пенову, нити за Макрона, у другом кругу: "Нећу гласати за Ле Пен, а сигурно нећу гласати ни за Макрона, јер гласати за Макрона значи гласати за систем, који не подржавам".

Неки чланови Републиканске странке, на пример Кристин Битен (министар код Саркозија, од 2007. до 2009. године), изјавила је да је боље гласати за Ле Пен него за Макрона. "Нећу рећи да је Ле Пен је мој прави избор, али Макрон? Никад! Он је куга и колера."

Фијонову преорјентацију ка "макронизму" није прихватила Републиканска партија, а укупна процена Фијоновог подмуклог геста је савршено формулисала Надин Морано: "Фијон  је позвао на гласање за Емануела Оланда...Приоритет су предстојећи парламентарни избори! ».

Узгред, ако се пажљиво размотри Фијоново деловање након објављивања резултата првог круга, могли су се чути узвици неодобравања и огорчења док је Фијон позивао да се гласа за Макрона.  Фијон је недвосмислено постао политички леш, он се самодискредитовао у очима чланова партије  и у очима бирача који су у њему видели одређену могућност да исправи болестан и уништитељски курс Оландове Француске.