Осмогодишњица петодневног рата

Јужна Осетија и Абхазија су се одвојиле од Грузије после грађанског рата 1991-93. године, у време режима Гамсахурдија, који је спроводио политичку етничког чишћења.

Када су се Осетија и Абхазија одвојиле од земље, оштре репресивне мере су биле предузете према другим регионима. После Сакашвилијевомг доласка на власт, методом обојене револуције је 2003. године спроведена коначна политичка централизација Грузије.

Иако је уочи грузијског напада на снази било примирје, званични Тбилиси је као разлог свог војног деловања навео “оружани напад сепаратиста”.

Након избијања непријатељстава, командант мировних снага Грузије Мамука Курашвили је деловање грузијских снага у Јужној Осетији назвао "операцијом обнове уставног поретка."

Грузијски парламент  је 9. августа једногласно одобрио декрет председника Михаила Сакашвилија којим се уводи ванредно стање и потпуна мобилизација за период од 15 дана.

У тексту указа је стајало да се увођење ванредног стања оправдава потребом да се “спрече дестабилизација региона, оружани напади на цивиле и инциденти и да се заштите људска права и слободе".

Борбена дејства су се продужила до 12. августа, када су се и завршила. Између 14. и 16. августа, председници Абхазије, Јужне Осетије, Грузије и Русије су потписали план мировног споразума за решавање сукоба.

У Јужној Осетији је погинуло 1694 људи, укључујући и 32 припадника и сарадника Министарства унутрашњих послова земље. Руски војни губици били су: 74 погинула, 19 несталих, 171 – рањен. Грузијски војни губици били су: 215 погинулих, 70 несталих и 1459 рањених грађана.

Русија је 26. августа званично признала Јужну Осетију и Абхазију као независне државе. Успорен је процес прикључивања Грузије НАТО пакту.