Песме посвећене Дарји Дугиној

Српски писац и преводилац, Владимир Коларић, је на српски препевао неколико песама, посвећених Дарји Дугиној.

Аутори песама су: Ана Долгарева, Јекатерина Садур и Матвеј Раздељни.

Ана Долгарева:

Руска смрт је на небо дева одлазећа,

Светле плетенице и громке августовске кише.

Прва чаша за Отаџбину, друга за Победу, и нек не буде трећа,

Jер непоменутих чека jош више.

Испијмо четврту за огањ свети и светли,

Свеискупљујући и свеискупивши хитац.

Руска смрт, светлокоса дева бесмртна,

Са српом месечевим излазећи немилосрдни жетелац.

***

Јекатерина Садур:

Златна ће постати крв у светлу последњег Армагедона

И на престо победе руске

свој девојачки живот –

кћер за оца –

отац за Слово –

принела си без жаљења.

Сада је све

само сен.

А пред тобом само један пут –

Увис.

Злато и плавет –

сузе матере ти.

Олово и огањ –

вапај деце и очева.

И над твојом Русијом,

уснулом к’о многи од нас,

у јаросном плаветнилу

силази Архенгел Марс.

***

Матвеј Раздељни:

Умрла је, а ја помислих да живети се може

(чувати од експлозива циглене гараже?)

Ангелу у телу што одрече се плоти

мртваци кости не могу самлети.

А мисао о смрти је к’о испрани лак.

Над новим Рајхстагом новосовјетски флаг

мртав се не подиже. А подићи се мора.

У православље прешавшег примитивног створа

са ликом Владимира Иљича на грудима,

одсећи им руке са свастиком свима.

Те руке, што сунцу теже, рађају тмину

(руском мудрацу убише кћер рођену).