Чему служе преговори о државној територији?

Да ли сте приметили да припадници опозиције, укључујући и наводно родољубиву интелигенцију, оптужују Председника државе за тајне преговоре под окриљем ЕУ, док сâми предлажу преговоре под окриљем УН, али истовремено ни они не откривају о чему би то преговарали?

Која је, онда, разлика између њих и Председника? Због чега их нико не упита: само, о чему ћете тачно ви преговарати? И, кад смо већ код тог питања: је ли Косово и Метохија наше или није? Ако јесте, а јесте, о чему онда уопште имамо да преговарамо?

Да подсетим и на оне, који предлажу преговоре под окриљем УН и истовремено траже проглашење окупације. Ако је Косово и Метохија окупирана територија, о чему онда желите да преговарате? Окупирана територија се ослобађа, не преговара се о њој.

Зар није логично да се онима, који се представљају као мудри и родољуби, предлажући да се преговори воде под окриљем УН постави питање: а, шта тачно планирате да дате Шиптарима током тих преговора? Јер, чим предлажете преговоре уместо ослобођења, па гдегод се водили ти преговори, значи да планирате да им нешто дате.

Ради се о томе да је у питању само борба за власт у складу са познатим фразеологизмом - сјаши Курта, да узјаше Мурта. И једни и други и трећи би да поклањају Шиптарима оно што је наше. Да ли би им се то поклањало под окриљем ЕУ и Сједињених држава или УН, потпуно је свеједно. Косово и Метохија је колевка наше државе, Цркве и народа и не може да се поклања нити у целини, нити делимично.

Једино решење је реинтеграција војним путем, депортација Шиптара у Албанију и пуна власт Републике Србије и над тим делом територије.