Руско културно наслеђе у Србији: Mатеријално културно наслеђе (5)

У складу са договором са Центром Руског географског друштва у Србији, преносимо делове из лексикона «Руско културно наслеђе у Србији».

Спомен-обележје «Костурница» у Зајечару
(43°53’54.29”N; 22°17’16.59”E)
Градско гробље, Зајечар

Налази се у југозападном делу старог гробља у Зајечару у Улици Ивана Милутинуновића, бр. 18. Направљенo је од белог мермера и чине га четири масивна стуба са кровом и петокраком на врху. Ограда и унутрашње степениште су од истог материјала. Око костурнице је уређен парковски простор. Подигнутo је 1961., према пројекту архитекте Радисава Живковића из Зајечара. У њeму су земни остаци стрељаних родољуба и погинулих припадника партизанског покрета. Прикупљени су са већег броја локација Зајечара и околине. Током 1962., спомен-костурница је, према нацрту истог архитекте, проширена. У њу су смештени и посмртни остаци црвеноармејаца са територија источне Србије, односно са територије Зајечара, Бољевца, Књажевца, Бора, Неготина и Кладова. Овде је сахрањено 1.266 совјетских војника, међу којима и 105 ексхумираних из гробнице погинулих црвеноармејаца у Зајечару. Споменик и околни простор се уредно одржавају. Поводом годишњица везаних за Други светски рат, венце полажу званичници града, представници СУБНОР, грађани и представници амбасаде РФ, а у новије време и представници амбасаде Азербејџана.

Костурница Црвеноармејаца
(44°1’46.88”N; 20°27’13.27”E)
Спомен-парк «Брдо мира», Горњи Милановац

Налази се у спомен-парку на северној периферији Горњег Милановца. У костурницу су 2. октобра, 1962. положени посмртни остаци 408 бораца Црвене армије погинулих од краја октобра до почетка децембра 1944., у борбама око Чачка. Највеће гробнице из којих су кости пренете у заједничку костурницу у Горњем Милановцу биле су у: Прељини (108 Црвеноармејаца), Љубићу (91), Коњевићима (40), Милићевцима (36), Вранићима (17) и Прислоници (15). Поједине гробнице (у насељима Трбушани, Доња Трепча, Рошци) нису ексхумиране већ су, на основу жеље совјетске стране, остале на дотадашњим локацијама. Изнад костурнице је подигнут споменик од блокова тесаног црвеног гранита са спомен-плочом од белог мермера. Исти такав споменик (само са другим натписом) подигнут је на удаљености од 10 метара, изнад костурнице палих бораца таковског краја у Другом светском рату, изграђене 1956. године. Ове две костурнице, поред идентичних споменика, имају и заједничку ограду од топовских ђулади повезаних ланцима и чине јединствен комплекс. Свечаном полагању посмртних остатака у костурнице присуствовали су Јосип Броз Тито и Леонид Иљич Брежњев, уз присуство више од 25.000 људи. Спомен-парк «Брдо мира» простире се на површини од 4,5 хектара, са великим бројем садница (преко 50 врста дрвећа и украсног жбуња). У парку се налази још неколико спомен-обележја (спомен-брезе Леонида Брежњева и Јосипа Броза Тита, споменик страдалим Таковцима у Норвешкој, Планинска кућа, споменик Таковцима страдалим у Маутхаузену, споменик Браниоцима српске слободе) и бисте народних хероја рудничко-таковског краја. Због дозрелости и сушења великог броја стабала, 2014. је урађена темељна реконструкција зеленила, пре свега сеча стабала четинарских врста. У новембру 2018. завршени су радови на преуређењу спомен-парка.

Руски гробови
(43°53’57.09”N; 20°27’13.74”E)
Доња Трепча, Чачак

У насељу Доња Трепча, 12 км североисточно од Чачка, са леве стране локалног пута Станчићи–Горња Трепча, сахрањено је осам Црвеноармејаца и осам бораца НОР палих у борби са немачком оружаном силом. Међу њима је и партизанка Даринка Маровић из села Мургаш код Уба, чије су име мештани задужени за сахрањивање погинулих једино могли сазнати. Прво и скромније спомен-обележје, замењено је новом спомен-поставком 2013. године.

Руски споменик код Великог Извора
(43°54’58.31”N; 22°19’49.03”E)
Велики Извор, Зајечар

Налази се југозападно од насеља, на узвишењу поред сеоског гробља. Откривен је 25.јуна, 1945. у знак сећања на борце Црвене армије који су страдали током ослобађања Зајечара и околине. Споменик је био ограђен бетонском оградом, а на његовом врху су постављене две петокраке. Током 1962., посмртни остаци војника Црвене армије пренети су у зајечарску спомен-костурницу. Споменик је временом запуштен, на њему су исписани графити, са ограде је нестао украсни ланац, а простор је неуређен и запуштен.

Спомен-парк на Багљашу
(45°23’3.32”N; 20°21’49.88”E)
Багљаш, Зрењанин

Налази се у делу града Багљаш, између улица Душана Васиљева, 9. јануара и Слободана Пенезића. Чини га Споменик жртвама фашистичког терора из 1941. (подигнут 1954.) и «спомен-костурница» посвећена борцима Црвене армије из 1944. (изграђена 1962.). Ова два спомен-обележја формирају спомен-парк (површине 1,5 хектара), по пројекту Александра Милованова и Александра Петричића. До бетонске гробнице, где су пренети посмртни остаци 220 погинулих Црвеноармејаца, води улаз са два наглашена бочна зида. Изнад хумке, на профилисаној бетонској основи стоји стилизована руска војничка капа «ушенка». Током реконструкције (2007–09. године) постављена је спомен-табла са именима свих страдалих бораца Црвене армије.

Споменик Александру Сергејевичу Пушкину
(44°48’17.10”N; 20°28’44.55”E)
Звездара, Београд

Налази се у парку Ћирила и Методија у Рузвелтовој улици (Звездара). Споменик је дело руског вајара Кузњецова Муромског, представља скулптуру од бронзе, која је заједно са плинтом висока два метра и тешка 300 kg. Одлуку о подизању донела је Скупштина
Београда (17. септембра, 2009.), поводом 210 година од Пушкиновог рођења. Пушкин је на скулптури представљен како држи перо и књигу. Споменик је 19. октобра открио амбасадор РФ у Србији уз присуство представника Града, Цркве и других гостију, а у склопу обележавања Дана ослобођења Београда. Споменик је поклон РФ и Савеза руских писаца Београду. Откривањем споменика упућен је позив ка развоју сарадње две земље у области културе, уметности, науке и просвете, са циљем да се достигне ниво на коме је политичка и економска сарадња између две државе.