Сатанизовање као савременост

У данашњим условима, државе широм света покушавају да се прилагоде западним стандардима. Ниједна држава није изузетак. Све више народа покушавају да прилагоде друштво од традиционалног ка савременом. Али, оно што је савремено друштво данас, је слика са Запада. Којим мерилима се одређује савременост? Оно што је са Запада, сматра се савременим. Стога и друге државе треба да се осавремене што је могуће више.

Неопходно је обратити пажњу на анатомију модернизације или, осавремењивања, какве вредности у овом процесу Запад шири у свет. Које вредности културе, политике и економије се шире? Вредностима, које се модернизацијом друштва намећу другим земљама, потребно је  приступити рационално. Научна заједница, која је под утицајем западних вредности, није у стању да дијагностикује модернизацију.

Ако националне државе немају национални план за модернизацију, него се модернизују према западним стандардима, разговор о националној држави губи смисао. Очигледно је да глобализација уништава националне вредности и унижава статус националне државе. У таквој ситуацији је важно размотрити природу таквих процеса, какви су глобализација или модернизација (осавремењивање), и то изван монопола модерне науке.

Глобалисти и инжењери новог светског поретка покушавају да створе светску владу. То је завера и пакт са ђаволом. Да поставе темеље за светску владу пред долазак Антихриста. Овај приступ је у супротности са верском есхатологијом. Зато су глобализација и њене одлике чисто сатанистичке.

Модернизација се може спровести и без западњачења, али је али национални план модернизације јединствен је у савременом свету. Често је модернизација посебан одраз западњачења. То потврђује и међународно искуство, у зависности од вредности које се шире у свету у процесу западњачења. Све су то, у суштини, западне вредности, али њихова права природа је сатанистичко-масонска. Тако се државе у свету осавремењују зависећи од западних вредности, што је, уствари западњачење-сатанизовање.
Сатанизовање је процес укидања вере на разне начине, на почетку тог процеса стоје сатанисти, масони, илуминати и раде на томе да процес приведу крају пре доласка Антихриста.

Најновија фаза развоја је логичан наставак империјализма и то је, несумњиво, нови  империјализам. Свет је и даље подељен на центар и провинције, метрополу и колоније. Нови услови развоја процењују се новим, неоимперијалистичким методама. Ако су националне државе некада зависиле од метрополе и сада је то случај. Зато остатак света (REST), периферија Запада, мора бити осавремењен у складу са западним вредностима. Осавремењивање у новим условима је само западњачење. Западне вредности се намећу другим земљама. Не постоји друга могућност за развојне процесе.

Људима се свакодневно преко медија манипулише о друштву у транзицији. Али, људи и даље не разумеју где је то отишло. Ако посматрамо научна достигнућа разних школа, ни те школе не разумеју суштину и сврху осавремењивања. Ту се, наравно, ради о незнању носилаца науке.

Несвесно се тврди да су земље у развоју - у транзицији. Али куда то морају да иду? То је средство за манипулисање јавном свешћу. Истовремено, у земљама које су укључене у оквир вестернизације, примењује се иста стратегија. Заправо, када говоримо о националним државама, морамо да промислимо које су вредности у држави заиста националне.

У већини националних држава, преовлађујућа идеологија државе је либерализам. А, либерализам је супротан националним вредностима. Либерална тржишна економија, политички режим, либерална култура, начин живота који је у сваку земљу дошао са Запада, све је то супротно националним вредностима.

Либерализам и јесте основна вредност осавремењивања. Либерализам је прво замаглио разлику између законитог и незаконитог. Појавом ласерски оштрих резова, нестали су и морал и верски оквир. Све је урађено. Ништа више није грешно, јер је либерализам прекинуо везе са Богом. У корену проблема савременог друштва јесте губитак везе са Богом. Либерализам човека сматра мерилом свега, али је човек најбезначајнији у либералном друштву. У присуству Бога, човек вреди. Није друштвена животиња. Од када су Богу окренута леђа, човек је мање важан и од животиња. Либерализам је уништио човекову породицу. Међутим, главни проблем Запада је недостатак становништва и нових поколења. Либерализам је укинуо брак и тако уништио институцију породице. Заиста је забрињавајуће што елементе оваквог начина живота видимо и код нас, у нашем друштву.

Банкарски систем, који је одраз либералне економије, преовлађује и код нас. Тај банкарски систем истовремено противречи веровању народа. Феномени попут кладионица, казина, банака су облик новца и корупције. Људи не верују у овакве појаве, али се постепено прилагођавају таквим условима, јер нема домаће подршке и неког ко ће се залагати за национално.

Али, у таквој ситуацији се од људи тражи да не буду ксенофоби. Оваква популистичка политика указује на бесвест. Отуђење је виљиво када друштво прихвати све западне вредности. У ствари, ни не постоји критеријум за одређивање отуђења – што указује да нема националног развојног плана.

Политички режим било које земље мора бити демократски. Односно, режим другачији од западног је неприхватљив. Али, ни они на Западу не верују у демократију. Главни циљ демократије западног стила није опште добро. Ако на Западу верују у демократију, зашто су монархије главни амерички партнери на Блиском истоку? И у Сједињеним државама је моћ народа безвредна. Ради се о облику плутократије у име народне моћи. Они приморавају друге земље да усвоје амерички модел демократије.

Наметање западне културе другим земљама, довело је до појаве нихилизма националног у друштву. Друштво покушава да прати процес. Али куда тај процес, та сатанизација, води друштво? Посебно су млађе генерације постале рањиве на утицај западне културе, постале су хедонистичке и утилитаристичке. Очигледно је да је домаће друштво сатанизовано.

Шоу-бизнис промовише сатанистичке вредности и друштво их се придржава. Проблем јесте у томе што шоу-бизнис показује знаке Даџала. Људи су окренули леђа вери и верској есхатологији и опонашају сатанске и антихришћанске гестове. Симбол Даџала је смештен у подсвести друштва. То је велика несрећа. Западњачење путем сатанизовања ствара услове и припрема за Даџала.
Западна наука, западна култура, западни филм се не боре против сатанизовања. Зато је неопходно ослободити све области живота, посебно науку, од западног ширења. Да би се то постигло, неопходно је да национални научници и мислиоци, који су посвећени националним вредностима, почну да стварају национална учења. Политичке науке, на пример, морају бити ослобођене од сатанистичко-макијавелистичке доктрине.

Ми представљамо земљу као националну државу, али у њој преовлађују сатанистичке вредности. Верске институције и свештеници који се изјашњавају против Сатане су цензурисани. Није претерано рећи да је сатанизовање резултат западњачења.

Израбљивање људи, ксенофобија и нови видови људског ропства су преовладали у друштву.Ово су знаци капитализма. Либерализам је идеологија капитализма. Системом управљају инвеститори. Они доводе до тога да се друштво не разликује од “руље“. Утичући на слабе тачке у друштву, чине друштво неповерљивим и равнодушним. Владе националних држава претварају сатанизовање у политички процес, који преовлађује у националним државама, напредак види у лику западног друштва, а постоји и страх од западне политике.

Капиталисти и сатанисти су све што је било у оквиру божанског закона, заменили Сатаном. Западна филмска индустрија, у којој се троше огромне суме новца, приказује само сатанистичке вредности. Будући да филмови националне кинематографије нису конкурентни, сатанистички филмови испуњавају информативни простор. Такви филмови рекламирају  сатанистичко деловање. Стога, јасно можемо видети последице овог деловања у друштву. Филмска индустрија људима нуди начин живота. Она је и учинковито средство за уништавање моралних вредности и луциферизацију света. Тако, у име модернизације, они сатанизују човечанство. Ово заправо није ни тврдња, то је природа савременог друштва. Заједница која разуме овај процес и која се против њега побуни, није очајна, јер је вођена есхатологијом и има је на својој страни.