Да ли Албанија изазива напетости са Ираном због МЕК терориста?

У Албанији се много тога променило у последњих неколико деценија, након комунистичког система Енвера Хоџе. У то време, Албанија није била у пријатељским односима ни са једном земљом, а Енвер Хоџа је оптуживао Совјетски савез и Кину да су исувише отворене и да су издале комунистичке вредности! Након пада Енвера Хоџе, 1990. године, Албанија се придружила новом и слободном свету. На изборима, у марту 1992. године, усред економске пропасти и друштвених немира, стара албанска комунистичка партија, Албанска радничка партија је поражена. Крајем 1996. године, после деловања група које су користиле пирамидалне шеме, економска криза се продубила и свој врхунац достигла 1997. године, када се држава суочила са оружаним немирима. Ти догађаји су допринели новом таласу емиграције из Албаније, а већина их је одлазила у Италију, Грчку, Швајцарску, Немачку и Северну Америку. Онда се догодио рат на Косову и Метохији. Због одласка многих у Албанију, поново је дошло до пада економије. Онда је, до 2016. године било релативно мирно, а људи су се борили са економским проблемима. Тада је Албанија, под вођством Едија Раме пружила уточиште терористичкој групи, која је била на листи терористичких група у Сједињеним државама све до 2012. а на листи терористчких група у ЕУ до 2009. Неко време су радили и за Садама, ирачког диктатора.

Од доласка терористичке групе МЕК у Албанију, народ у овој земљи се суочава са феноменом “државе у држави”. МЕК терористи олако крше законе, користећи главни град, како би се њихови утицајни елементи ушуњали у албанску владу – посебно Еди Рама. Такође, плаћају прљавим новцем, стеченим трговином наркотицима, а полицији и безбедносним службама не дозвољавају да делују према њима.

Ситуација је таква да је чак и народ ове земље остао без социјалне правде. Један од примера је и Џорџ Танаси, који је, након интервенције МЕК терориста осуђен, без обзира што су постојали докази у његову корист и против МЕК-а. Корупција коју у Албанији спроводи ова терористичка група је достигла ниво да људи не могу да се жале нити влади, нити судству. Албанија је, у ствари, постала сигурно уточиште за терористе из читавог света.

Предајући земљу терористичкој групи званој МЕК (на чијим рукама је крв 12 000 невиних Иранаца), позивајући бившу иранску краљицу, Фара Дибу (која је активиста анти-иранске ројалистичке групе) на венчање албанској принца 2016. године и протеривањем двојице иранских дипломата, Еди Рама је објавио рат Исламској републици Иран. Иначе, позив бившој краљици и протеривање двојице иранских дипломата без неког посебног разлога, као и скупљање свих анти-иранских група у земљу, поклопило се и са доласком МЕК терориста у Албанију. Иран је држава која се не шали ни са једном земљом, па ни са Сједињеним државама. Након атентата на Генерала Солејманија, које су извеле Сједињене државе, Иранска Војска је извела ракетни напад на највеће седиште Американаца у Ираку и показала да не удовољава ничијим захтевима. Овај случај је показао да чак ни Сједињене државе нису у стању да објаве рат Ирану, а Израел се у међувремену нашао усамљен, док га, истовремено, Хезболах држи под опсадом са либанске стране. Израел се плаши супротстављања Ирану, те жели да нападне Иран посредно, уз помоћ МЕК терориста. А, већ смо видели да су атентат на иранске нуклеарне научнике извели МЕК терористи у сарадњи са израелским Мосадом. Албанија је тако постала велики штаб терористичке организације, што је становништву пробудило горка сећања.

Од 1967. до 1990. године, комунистички режим у Албанији је одржавао прилично тешку ситуацију за албански народ, а сада, уз присуство МЕК терориста у овој земљи, пробудила су се и преобликовала горка сећања. МЕК терориста у Албанији има око 3 000, а то отвара пут да, у блиској будућности, без обзира што имају око 1% људи у односу на бројност Тиране, они ће имати своје представнике у парламенту и другим владиним телима. Као у Садамово време у Ираку, они ће притискати, чак и убијати људе, као што су то чинили Курдима. Ако МЕК терористи буду имали преимућство у албанском парламенту, они ће несумњиво овој земљи наметнути њихове законе. А ако погледамо законе у кампу Ашраф, видећемо догађаје који нису у складу ни са једним законом о људским правима, што признају и сâми припадници ове терористичке групе – то су немогућност венчавања међу члановима или раздвајање породица. Без сумње, ниједна земља без сопственог народа, а уз присуство репресије и корупције, није у стању да делује како треба.

Еди Рама је дао уточиште групи, чији предводник, Марјам Раџави, не вреднује чак ни животе сопствених чланова, као ни албанског народа. Како смо видели, у последње време је Терористичка група МЕК оптуживана за ширење коронавируса у Албанији, али није дозволила владиним званичницима да уђу у камп, па чак нису дозволили владиним службеницима да дезинфикују камп. То се све догађа у време када се на једном од улаза у камп не поштују мере о ношењу маски, у ствари управа кампа није обезбедила маске за споствене чланове. Тамо има и старијих људи, док свих 3 000 људи, који живе на веома ограниченом простору, ствара одличне услове за ширење вируса. Људи који су се поразбољевали и умрли, сахрањени су тајно у кампу, без знања албанских власти, умрлице не постоје, нити дефинисан узрок смрти, а ако којим случајем заврше у болници и умру тамо, влади и болници неће бити дозвољено да изврше аутопсију, како би се утврдио узрок смрти. Они, у ствари, желе да број њихових страдалих остане тајна, како би се решили одговорности да они шире вирус по Албанији.

Зар ово није прави тренутак да Уједињене нације делују независно од америчких ставова и да се, као организација, укључе у решавање питања терористичке групе МЕК, која крши све законе о људским правима?