Интервју: Золтан Кисели о парламентарним изборима у Мађарској

Поводом сутрашњих парламентарних избора у Мађарској, Софија Метелкина је разговарала са  са политологом, Золтаном Киселијем.

Золтан Кисели (Фото: Геополитика.ру)

Шта мислите да ће се догодити на овим изборима? Шта брине мађарски народ?

Према истраживањима јавног мнења, владајућа коалиција, партије Фидес и Народна хришћанска демократска партија имају предност (40-50%) и то ће, према важећем изборном систему бити довољно за апсолутну већину. Једино питање је да ли ће они имати двотрећинску већину. Не верујем, јер многи Мађари, чак и они најдесније оријентисани, не желе двотрећинску већину за партију Фидес. Можда је то и опасност за владу, можда двотрећинска већина може да буде и проблем у предизборној кампањи, јер може покренути опозиционе бираче, а бирачи коалиције на власти, такође, могу гласати против владе или остати код куће – да не би влади омогућили двотрећинску већину.

Наравно да би двотрећинска већина била велики успех владе и то би значило да ужива подршку. Апсолутна већина је данас сигурна, ако Фидес не направи неку грешку. Могућа је и двотрећинска већина, али мислим да су шансе за то око 40%.

Влада око партије Фидес ће бити прилично задовољна и да има моћ у оквиру такозваног средишњег политичког поља. Опозиција је подељена – партија Јобик (са десног крила) и социјалистичка партија (са левог), а Фидес је у центру. На изборима у Мађарској се може победити само са позиције центра, са неопредељеним бирачима. Ултрадесна партија и социјалистичка партија су изван политичког центра и оне не могу да привуку умерене гласаче.

Виктор Орбан (Фото: Facebook.com)

Зато опозиција није никаква претња влади - подељена је и не прави коалицију. На последњим изборима постојала је левичарска коалиција састављена од четири-пет партија, али то није било довољно. Данас постоје мале коалиције - барем три левичарске коалиције и екстремно десна партија. Дакле, биће три-четири опозициона кандидата против владиног кандидата у 106 изборних јединица.

Мислим да су миграције главно друштвено питање. Имали смо ситуацију 2015. године, када је 350 000 људи прошло кроз Мађарску. Сви су журили у Немачку, Аустрију и Шведску, јер су се надали бољем друштвеном животу уз повластице. Дакле, многи Мађари страхују од миграната. На референдуму одржаном 2016. године, 3.3 милиона људи је гласало за владу. То није било довољно за жељени исход, али је то било милион гласача више него што је влада до тада имала. Влада је имала око два милиона бирача – што значи да барем милион људи више страхује од миграната него Виктор Орбан. 

Са мигрантском кризом на дневном реду ове предизборне кампање, Фидес може рачунати не само на својих 2-2,5 милиона гласова, већ и на још најмање 500 000 - 800 000 гласова других (на већину Јобиковог бирачког тела, као и на ниже слојеве међу социјалистима).

Опозиција, опет, има неке друге друштвене проблеме, као што су образовни систем, здравствена заштита. Али, то све дође као назеб – долази три дана, задржи се три дана и одлази три дана. Здравствена заштита је била лоша и када сам ја био дете. Сви се на њу жале.

Важно је разумети да су Мађари индивидуалци. Већина других народа су заједнице, али Мађари и Американци су индивидуалци. Што значи да се свако од нас појединачно сналази и одлучује шта ће. И ако нешто желимо да избегнемо, то не чинимо као група, већ свако то учини лично. Ако оразовни систем не ваља, свако чини појединачни и лични избор за сопствено дете, а не колективни избор. А, ако не ваља здравствена заштита, свако покупи свој новац и иде код лекара коме верује. 

Будимпешта (Фото: Pixabay.com)

Међу Мађарима нема колективног деловања – ми смо подељена нација, нација појединаца. Опозиција жели да делује колективно, али Мађари су индивидуалци. Зато је немогуће покренути их. Јесте да имамо протесте (средњошколаца) који желе бољи образовни систем. Али, после 15. фебруара почиње пријављивање на универзитет, што не чине групе средњошколаца, већ појединци, и свако од њих посебно и лично одлучује који је универзитет најбољи. То више није група.

Што значи да су проблеми о којима  говори опозиција дуготрајни, а постојали су и јуче. Проблеми нису били решени током осмогодишње владе састављене од левичарских партија.  Они нису били у стању да реше проблеме када су били на власти – како би их решили након осам година у опозицији? Немају никакву алтернативу. Друго, ради се о готово истим људима који су били у влади од 2002. до 2010. године. То су ти исти људи који нису били у могућности да реше проблеме и скоро су уништили земљу. Нема поверења у опозицију.

Опозиција је даље грешила јер је говорила о коалицији – али нису говорили о томе како би уредили образовни систем, какву реформу здравствене заштите би спровели. Све о чему они говоре је, отприлике: “Ја бих у коалицију са тобом, али ти не би у коалицију са њим.” И никога ту не интересује како ће и у ком облику опозиција наступити на изборима.

Велико питање на ови изборима је и ситуација са партијом Јобик. Они представљају опозицију партији Фидес, а на улицама је видљив прави рат информацијама – добар пример су билборди са политичком садржином. Да ли заиста постоји нека веза између Јобика и Лајоша Симичке?

Партија Јобик је партија генерације студентских вођа. Касније је партија постала регионална, у кризним зонама где је било сукоба са Циганима и где социјалистичка влада није била у стању да спроводи закон и ред. Зато је Јобик, заједно са парамилитаристичком Мађарском гардом успео да попуни празнину и делује тамо где мађарска полиција није била у стању. Оби момци из Јобика су прилично бистри. Када се Мађарска гарда појавила у једном селу, појавило се и две стотине полицајаца да спрече сукоб. А сељани раније нису виђали полицију – полиција је стигла само због Мађарске гарде. Нису долазили ако би некоме била украдена живина, дошли су само због Мађарске гарде. А Гарда ништа није ни радила, само су се на неколико сати појавили у центру села. А две стотине полицајаца је било довољно и раније да за мање од два месеца успоставе ред.

Међутим, сељани су појављивање полиције повезали са Мађарском гардом. Тако је партија Јобик постала регионална. Касније су освојили 15-20%, што је било више него довољно. Онда су пожелели да дођу и на власт. Питалили су се – како да пробију стаклени плафон од тих 15-20%.

Онда су одлучили да би требало да имају своје медије. Фидес је своје медије имао након 2002. године, али Јобик није. Очигледно је Господин Симичка понудио своје медије – ТВ, радио, националне новине (незванично, али видљиво је да се политичари из Јобика појављују на многим његовим медијима).

Габор Вона (Фото: Facebook.com)

Верујем да су момци паметни, али Јобик је направио грешку. Да сам био на њиховом, месту, радио бих ствари на сопствени начин. Симичка је олигарх који жели да се освети Фидезу – па му је потребан политички алат. Ако идете својим путем, он би био тај који би морао да пкуца на ваша врата, под вашим условима. Постоји израз на мађарском: ако данас узмеш малу птицу, сутра ћеш остати без велике. Јобик је данас узео малу птицу - подршку овог олигарха. Да су наставили својим путем, овај олигарх би морао да покуца на њихова врата. Али сада ствари функционишу по Симичкиним условима - он је Јобику продао 1 100 места за билборде, за суму од најмање 100 000 евра, што је бесмислица. У уговору пише да ће остатак платити после избора. Уколико не плате, уговор је неважећи. Према разумевању многих људи, ово и није прави и важећи уговор.

Јасно је да је Господин Симичка тражио неку алатку која би му послужила у освети. И, мислим да је грешка Јобика што су желели сопствене медије. Партија Јобик није била довољно јака, па је зато медије добила према условима које је поставио Симичка.

А, и Габор Вона је погрешио што је из руководства избацио радикалне представнике партије. Јер ако си партија која жели да обухвати шире слојеве људи, потребне су ти и различите фигуре у партији, различити карактери.  Габор Вона је добар као партијски вођа – паметан је, али су му потребни и неки ракалнији представници, како би могао да привуче кључне делове бирачког тела, као и неодлучне бираче.

(наставиће се – о геополитици и мађарској спољној политици)