Зашто су аналитичари погрешили у вези са Трамповим избором

01.12.2016

Аутор овог чланка је новинар, али и градитељ предвиђених модела. Био сам један од првих неколико људи који је предвидео Трампову избор, од самог почетка. Али ја не пишем да био се самопромовисао и хвалио се, него да поделим зашто сам добро разумео резултате избора и како је могуће предвидети модел који стварно 'ради'.

Не говоримо ни о чему повезаном са срећом или магијом, већ о смеши бихејвиоралних наука, психологије и искуства са економским и политичким токовима.

Најрелевантнија грешка коју су моје колеге понављале је што су подлегли личним ставовима када су припремали питања или одабир људи за истраживање тржишта и анализу резултата. Ако истраживач сматра резултат немогућим, или чак неприхватљивим, он ће вероватно акумулирати дуги низ изразито микрометричких грешака које, све заједно, могу довести до потпуно погрешне прогнозе. Ако мислите "Трамп не може победити на овим изборима", чак и ако сте велики професионалац и неутрални посматрач, наведене грешке су ту негде и само што нису направљене.

На пример, размотримо колико много утиче избор "репрезентативног узорка", када бирате људе за интервјуе. Замислите да желите да склопите узорак становништва које гласа у Сједињеним државама. У покушају да створите тај узорак, можете анализирати статистичке податке о свим људима који су гласали у четири последња изборна циклуса и можете извести исти узорак. Ово је прва грешка. У случају Трампа – за њега су гласали потпуно различити и измешани људи, вероватно они који уопште нису гласали у четири последња изборна циклуса, а онда су одлучили да оду и гласају за Трампа. У овом случају, одабрани узорак је потпуно погрешан и не представља стварну гласачку популацију. Још једна грешка је мислити "Који програм ће људи пратити највише?", Уместо да се каже "Који кандидат је ближи ономе што људи мисле и шта им је потребно?". А, највећа грешка је: посматрање у  погрешном смеру.

Ако је било који читалац посетио Сједињене државе током последњих 20 година, могао је да види шта је реалност ове земље и како људи живе изван великих градова. Ако одете у барове, салуне или ланце брзе хране широм земље, или ако одете у предграђа и баците поглед какав је живот заиста у Сједињеним државама, можете одмах разумети зашто је Трамп био најбољи кандидат од почетка.

Ипак, Трамп сигурно не би победио, да друга страна није направила много грешака. Те грешке, посматране заједно, моју прогнозу су са нивоа "могућег", пребациле на ниво "разумно извесног”. Међу тим грешкама Клинтонове и компаније су: проналажење жене која је одлучила да тек након 10 година пријави да је Трамп сексуално злостављао; став према гласачима који каже: "Ако гласате за Трампа, на ниском си културном нивоу и или си луд или глуп"; и претеривања да је Трамп поробљавао Мексиканци или их уцењивао приликом илегалног запошљавања.

Клинтонова је заборавила да примени основна правила, а аналитичари нису прилагодили своје анализе новој ситуацији; уместо тога, једноставно су све изводили на основу претходног модела и узорка, инсистирајући на питању о намерама на гласању. Размислите о овоме: ако сви медији кажу да си глуп ако гласаш за Трампа, зашто би рекао другој особи за кога намераваш да гласаш и излажеш се ризику да те неко сматра глупим? Рећи ћеш им: "Још увек не знам" или чак наговестити Клинтонову као избор, једноставно зато што, можда, испитивач више воли такав, друштвено-прихватљив одговор.

Још једна грешка Клинтонове је што је заборавила на своје понашање из времена када је била укључена у аферу Левински. Грађани Сједињених држава више воле мушког шовинисту, какав је Трамп, који је мало више мачо и јавно показује свој сексизам, од пуког опортунистичког избора какав је Хилари Клинтон – она је опростила свом супругу који је лагао под заклетвом. Осим тога, многи амерички грађани су некад у животу унајмљивали илегалне раднике, а неки од њих вероватно имају пријатеље који илегално бораве у Сједињеним државама, или су они сâми били неки од њих, неко време. Имигранти су обично мање отворени и пријатељски расположени према другим имигрантима који долазе касније, након оних који су се већ уклопили и постали амерички држављани. Те су, тако, и неки аналитичари и у штабу Клинтонове, погрешили у одређивању стереотипних ставова имиграната и америчких грађана. 

Добар модел предвиђања полази од потражње на тржишту и распона понуде у односу на тај захтев.

Даље, да бисмо били сигурни у вези са резултатима, полази се од понуде и ради се на томе да се разуме да ли има потражње. Пре тога је важно направити параметрички модел понашања, где се параметри стално мењају, у складу са оним што се дешава напољу. Тако модел предвиђања може 'радити' само ако има више, углавном две, тачке посматрања, а параметрички процес надгледања се примењује у сваком тренутку. Једноставни инпут су били могући избори, шта кандидати нуде и шта се током кампање догађа. Постојао је само један могући резултат: Доналд Џ. Трумп као следећи и најбољи председника Сједињених држава.

Из објективних и субјективних разлога, Доналд Трамп је једноставно савршен избор и баш оно што је данас потебно Сједињеним државама. Посматрано из иностранства, такође, ако говоримо о свим страшне процесима који утичу на наш живот (финансијска криза, глобализација, де-локализација, опорезивање, санкције), Трамп је једина могућа нада за промену наше будућности. Сједињених државе, усмерене на себе и на сарадњу са Русијом значе стабилнији свет и бољу шансу за Европу да изађе из смртоносне стеге Сједињених држава и развија се независно.