Алтернативни центри моћи управљају светом

У сваком периоду историје има секундарних структура власти, које постоје паралелно са примарним. Ове алтернативне моћне групе, које се у наше време, такође, називају "дубоке државе", понекад делују заједно са владом и подржавају је, али понекад влади стварају тешкоће. У старом Риму, Сенат је био састављен од племића и био је равнотежа императорској власти. У Великој Британији, Крунски савет, која делује изнад монарха, највиши је степен  администрације од 12. века. Постоје примери таквих структура и у светим књигама; као кад Фараон има блиски круг са којим се саветује о својим одлукама и управитељи Краљице од Сабе, са којим асе саветовала око војних питања, само су неки од примера. 

Многа тајна или отворена друштва кроз историју, поседовала су ове особине. Постојао је период када су и Витезови Темплари или, Розенкројцери били утицајни и имали моћ да кажњавају краљеве или, чак и Ватикан. Од 18. века, те паралелне владе су се машиле уставних власти.

Почев од друге половине 20. века, ппјавиле су се и наднационалне организације. На пример, земље деле своју административну власт са мултинационалним организацијама као што су Уједињене нације, НАТО, Варшавски пакт, или касније, Европска унија. Одлуке које се донесу у Москви, Бриселу или Њујорку се нанамећу читавовм свету.

Након Хладног рата, нови модел је развијен према коме до изражаја долазе аналитички центри (think tanks). Чини се да ће 21. век бити период током ког ће аналитичари и невалдине организације  усмеравати владе, које постају њихове испоставе на терену. 

У ствари, сада се већ зна да је ЦИА под контролом Стратфора и Ранд корпорације. У Великој Британији, то је Четам Хаус (Chatham House) или њен мали маерички брат, Савет за спољне послве (Council on Foreign Relations). То су постала места уу којима се кроје спољне политике држава. Економске политике успостављају рејтинг корпорације, као Муди (Moody’s) или Стандард&Пур (Standard & Poor’s).

Ове такозване независне и непрофитне организације су само-овлашћене. Оне су моћ стекле без икакве одговорности. Фондација Херитејџ (The Heritage Foundation) се сматра једним од десет најефикаснијих аналитичарских сервиса у свету и обликује политику републиканских влада у Сједињеним државама. Задужбина Карнеги (Carnegie Endowment) је фактор светског утицаја, са својим испоставама у Вашинготну, Бриселу, Москви, Бејруту, Пекингу и Њу Делхију.

Нису се само аналитичари бавили допремањем идеја. Многи аналитичари су, заједно са Сорошем и фондацијом Отворено друштво, проширили своје деловање на терену преко невладиних организација. Они су вршили стварни притисак на владе. Прва деловања организације ОТПОР, теренске групе Отвореног друштва била су усмерена на збацивање Милошевића у Србији. Након тога су и друге земље, као Грузија, Украјина, Киргистан, Белорусија и Молдавија, искусиле деловања друштвених покрета, названих “обојене револуције”. Арапско пролеће, које је почело у Тунису и брзо се проширило, имало је сличне темеље. Идеје разних аналитичара су примењиване на терену, ореко ових побуњеника.

Ти аналитичарски сервиси су, такође, постали међународне силе у домену војних капацитета. Атлански савет је, на пример, постао главни штаб се одређују војне стратегије НАТО пакта, организације која окупља 28 чланова. НАТО, који је првенствено био одбрамбени пакт, иде ка томе да постане нападачка сила, под вођством Атланског савета. Недавно је, претварајући се да се брани од Русије, НАТО почео са распоређивањем офанзивнох снага у регионима Црног мора и Украјине. У складу са новим војним оквиром, НАТО је направио нове базе у Источној Европи и прегруписао хиљаде војника.

Аријел Коен (Ariel Cohen) из Атлантског савета, архитекта ове нове стратегије, објаснио је следећим речима неопходност напора НАТО да преузме контролу на Црном мору:

Алијанса мора да се усредсреди на низ активности како би се поставила према ескалирајућем офанзивном положају Русије на Црном мору и да штити своје савезнике - укључујући ојачавање ваздушних, поморских и копнених средстава; побољшањем могућности у космичким снагама; кибер-безбедност; извиђање; обавештајни рад и стварање поузданих стратегија застрашивања.

Овај агресивни став изгледа као да има за циљ да регион Црног мора претвори у нови простор сукоба. Оваква врста политике мобилизације ће натерати Русију да предузме хитне мере, које ће онда регион Црног мора претворити у регион напетости , или можда чак и горућег сукоба.

Да би се разумео утицај Атлантског савета на војну политику Сједињених држава или НАТО, биће довољно погледати кључних задатаке Председника Обама, након што је 2009, године постао председник.  Предсједавајући Атланског савета, Џејмс Џонс (James Jones), постао је Председников саветник за националну безбедност. Члан Савета Сузан Рајс (Susan Rice), постала је амбасадор Сједињених држава у Уједињеним нацијама, а Ричард Холбрук (Richard Holbrooke )је постао специјални представник за Авганистан и Пакистан. Члан Савета Ен-Мари Слотер (Anne-Marie Slaughter) је именована за директора планирања политике америчког Стејт департмента. Чак Хејгл (Chuck Hagel), који је заменио Џонса на месту председавајућег Савета, постао је секретар одбране након четири године.

Након што су политика и циљеви Савета заменили политику државних институција Сједињених држава, избили су грађански ратови у Сирији, Јемену и Украјини. Интензитет ратова у Ираку, Либији и Авганистану ескалирало и на крају свега, појављује се Даеш. Покушај пуча у Турској. Листа може да се астави на низ страница.

Данас је у Вашингтону део Масачусетс авеније назван "Think Tank Row". Група људи, без икаквог надзора, која делује са разноликим капацитетима и не подлеже никаквој одговорности, сада се нашла у средишту светске политике. Будући да сви ови појединци наступају са ставом о "сукобу цивилизација”, они мисле да седо решења долази само преко сукоба, подела и изазивања опште сметње. Велики део проблема је тај јадни менталитет. Такво глобално управљање се може преуредити на савршен начин зарад учвршћивања светског мира, љубави и пријатељства. Међутим, чињеница да је менталитет поменутих организација такав да су  "усмерене на сукобе и ратове, сведочи да они то још увек не сматрају могућим.

Ипак, претпоставка да је дубока моћ и самостална, може да превари; ове организације су постале успешне и преузела су контролу над многим народима само зато што изгледају "непобедиво". Међутим, у стварности, они који обликују своје циљеве на основу љубави и мира су увек јачи. Њихови идеали су веће и њихови циљеви су праведни. Праведни циљеви увек победе. Оно што је важно је да се људи мира уједињују и делују у савезу. Па ће они који верују да се решења постићи само сукобима, бити сведоци апсолутне моћи мира, промениће своје светоназоре и радиће на томе да свет буде бољи.