Јерменија – у процепу између Русије и Сједињених држава

Јерменски председник, Серж Саркесјан, данас је у Москви, због сусрета са руским председником Владимиром Путином. Шефови држава разговарају о билатералној сарадњи, развојним перспективама Евроазијске економске уније и договору у вези са сукобом у Нагорно-Карабаху.

Савезници

Јерменија се традиционално сматра кључним руским савезником у Јужном Кавказу и члан је ОДКБ. На територији Јерменије, у Гјумрију, постоји руска војна база. Јерменско руководство такође каже да им је Русија стратешки партнер. Јерменија је члан Евроазијске економске уније од 2015. године.

Конфликт у Нагорно-Карабаху

Могућност поновног конфликта у Нагорно-Карабаху је главни фактор дестабилизације региона. У сваком случају то подразумева оружани сукоб између Јерменије и Азербејџана – а то Русију не интересује.

У последњих пар година, Русија је успела да одржи своје савезничке односе са Јерменијом, а дошло је и до побољшања односа са Азербејџаном; али, ту су и Сједињене државе, Европска унија и Турска које такође желе што већи утицај у овој нафтом богатој земљи.

У случају оружаног сукоба, Русија ће морати да заузме страну, а то ће вероватно бити страна Јерменије, што значи да ће везе са Азербејџаном престати. Русија је више заинтересована да се овај конфликт “замрзне”, зато што се, у садашњој геополитичкој  не може разрешити мирно.

Током последњих пар година, драматично је порастао број провокација на линији раздвајања у Карабаху и на јерменско-азербејџанској граници: артиљеријски сукоби, рације субверзивних група, међусобни напади, итд. Азербејџанска страна је посебно активна у кршењу међународних споразума. Неотоманска Турска, чији је Министар спољних послова Чавушоглу обећао да ће “учинити све да ослободи окупиране територије Азербејџана”, подржава Азербејџан у агресивним провокацијама.

Борба за Јерменију

За утицај у Јерменији, боре се и Сједињене државе заједно са својим европским савезницима, па су у лето 2015. године у земљи организовале такозвани “Електромајдан”. Повишене цене енергената су коришћене за стварање протеста, које су обележили и поруке против владе и против Русије (компанија за електричну енергију која има монопол је била огранак руске компаније “Интер РАО УЕС”). Исте године је руски војник Валериј Пермјаков убио јерменску породицу, што је, такође, било искоришћено као повод за организацију протеста против Русије, на којима се захтевало затварање руске војне базе у Јерменији. Убица је био адепт Неопентакосталне цркве, која се доводи у везу са америчким Неопентакосталцима.

Поред организовања притисака у друштву, Сједињене државе и Европска унија покушавају, држећи састанке, да увуку и јерменско руководство  у заједничке пројекте. Како расте сарадња са Европском унијом преко механизама Источног партнерства, Јерменија сарађује и са НАТО пактом. Дан пре посете Председника Јерменије Русији, Министри спољних послова и одбране су 9. марта у Бриселу учествовали на састанку Атланског савета и разговарали о сарадњи са алијансом која је против Русије. Своју двосмислену политику јерменска страна оправдава руском продајом оружја Азербејџану.

Останком у Евроазијској економској унији, Јерменија не постиже никакву добробит која би подривала руски утицај у земљи.

Сиријско питање

Највероватније је и питање Сирије међу темама, поред безбедности и економије. Јерменија је прихватила 20 000 сиријских избеглица, од којих је највећи број Јермена. Због новог прилива избеглица, конфликт остаје отворен.