Трибина ИМПП: Сукоб у УкраЈини далеко од решеньа

Основна идеја организовања трибина ИМПП је размена мишљења представника државних органа и тела, научних института и факултета, међународних организација и дипломатског кора, као и жеља да се осигура већа видљивост резултата научноистраживачког рада у области спољне политике и међународних односа у Србији.

Трибину је уводном речју отворио директор ИМПП проф. Бранислав Ђурђевић који је нагласио да и овим скупом институ наставља ранију традицију бављења контроверзним феноменима и питањима о којима не постоји сагласност у делу академске заједнице који проучава међународне односе. Нскон његовог поздравног говора, уводничари су укратко изнели сопствена виђења различитих аспеката украјинске кризе, да би потом била отворена дискусија, док је заједнички закључак био да је украјинска криза далеко од решења.

Уводничари трибине су били: др Владан Јончић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду; мр Стеван Гајић, истраживач-сарадник у Институту за европске студије, Београд и Владимир Трапара, М.А., истраживач-сарадник у Институту за међународну политику и привреду, Београд.

Професор Владан Јончић је рекао да се у украјинској кризи доста говори о повредама међународног права, а да у том смислу треба прво расправити и закључити какав карактер има сукоб. Јончић је навео да се са његовог, правничког погледа читава криза може сагледавати са више аспеката, али да је то за сада унутрашњи сукоб, без јасних доказа да ли има елемената страног фактора. Дефинисање сукоба као унутрашњег је значајно да би се оценили други апсекти кроз матицу међународног права и примене међунардоних конвенција.

„У нашој штампи се доста користи израз „проруске струпе“, што алудирана страно учешће. Страна држава има право да позове трупе других држава у помоћ, али се овде раи о класичној побуни дела становништва против власти“, нагласио је Јончић. „Споменуо сам и примену обичајног и хуманитарног права. Женевска конвенција и обична ратна правила директно регулишу питања међунардоних сукоба, али, треба обратити пажњу на члан 3 Женевске конвенције и допунски Проткол 2, који покушавају да регулишу хуманитарне принципе, чиме се међународно право укључило и у унутрашње сукобе“
Јончић је нагласио да карактер сукоба поставља питање поштовања правила, и да се питање међународног права отвара када се у случају побуне , иако свака држава има суверено право на реакцију, до тачке када побуњеници достигну снагу, контролишу одређену територију и пређу границу појединачних аката насиља. Ипак, нема јасне процедуре и нема прецизник критеријума у ком тачно моменту ступа на снагу међунардно право и ко доноси одлуке да ли је оно прекршено, и ко доноси одлуке.

Јончић је рекао да украјински сукоб може да подсети на време антиколонијалних ратова после Другог светског рата, који су због обимности и низа правних основа имали реакцију међународног права, када су побуњеници добијали статус бораца за слободу. Данас се према његовим речима, једна група теоретичара врши покушаје да поставе тезу о новим врстама ратова, због промене облика примене силе, али да то није случајно, већ се чини с намером замагљивања слике да би с међународно право искористило за мешање у унутрашње сукобе.

На крају свог излагања професор Јончић је скренуо пажњу на то да су у Украјини извршена бројне повреде Женевске конвенције, попут напада на цивиле, цивилне објекте, неселективног бомабрдовања цивилних објеката, коришћења касетних бомби, повреда заштите културноисторијских споменика, заштите новинара, коришћења плаћеника, и третмана заробљних лица, а да је по документима много више повреда Женевске конвецније долазило од украјинске војске а мање од побуњеника.

Излагање Стевана Гајића било посвећено идеолошкој и симболичкој равни украјинског сукоба. „Иза сваке политичке акције, била она мала или велика, увек стоји идолошка позадина“, нагласио је Гајић, и навео да су на почетку догађаја на Мајдану најпре извикивани слогани и истицане заставе ЕУ, понекад модификоване украјинским трозупцем, јер је почетак протеста био везан за одбијање Јануковича да потпише ССП са ЕУ. Али, врло брзо се појавла другачија симболика, најпре црно црвене заставе Украјинске устаничке армије, која је током Другог светског рата била позната по злочинимас над Русима, Пољацима и Јеврејима, и коју је углавном подржавало становништво са запада Украјине грко-католичке вре. Јануковичев одговор на ту симболику је био прилично млитав. Почетком фебруара 2014 организован је контрамитинг, са потпуно застарелом симболиком. Присталице су углавном довођење аутобусима, и носили слике Јануковича и украјинске заставе. Само је тадашњи пославник у украјинској Ради Олег Царјев видео да има посла са озбиљним идеолошким ударом и покушао да се позове на руска осећања и да подсети на то ко је победио у рату. Он је окупљене упитао „Коме то они кличу на Мајдану и коме они прете?“, на шта га је брзо прекинуо уплашени водитељиз Партије региона .

Гајић је истако да, иако се Јанукович сматрао проруским лидером, то није истина, и да он није имао никакву јасну идеологију, због чега је тако и завршио. Говор Царјева је био наговештај онога што се дешавало касније, после преврата. У Харкову је један од локалних олигарха организовао тзв „Украјиски фронт“, као покушај одговора на нацизам Мајдана, али то није било довољно, јер су све полуге власти већ биле изгубљене. Организован је конгрес, који је јадно изгледао, што је једино приметио један ветеран авганистанског рата, који је окупљенима рекао да ће им се, док они причају, казнени одреди брзо појавити на вратима, што се и догодило свуда где се народ није самоорганизовао. Прави одговор се догодио у марту, када је почео низ протеста, најпре у Одеси, који се међутим завршио погромом, а затим у Харкову, Херсону, Запорожу, Дњепропетровску. Једина успешна побуна се десила на Криму. Ови догађаји су добили назив „руско пролеће“, и то јесте био довољно јак идеолошки одговор. У исто време, у руском народу је разрешен један дуги идеолошки сукоб, који је трајао од Октобарске револуције, на симболичном нивоу се догодио идеолошки спој белих и црвених. Гајић је истакао да су заједно ратовали Игор Стрелков, који се позивао на белу традицију, док се рецимо бригада „Призрак“ коју води командант Мозговој позива на традицију СССР-а, чиме су показали да могу заједно да функционишу. Гајић је на крају нагласио да су се на простору бившег СССР-а и Европе поделили и сами екстремни десничари, и док се неки боре у редовима бригада попут „Азова“, други се боре на страни побуњеника, јер посматрају сукоб као борбу против глобализма.

Владимир Трапара је говорио о перспективама даљег развоја украјинске кризе у ширем геополитичком контексту и односима између САД и Русије. Он је дао прогнозу да ће се, између одрживог решења или наставка сукоба највероватније остварити замрзнути сукоб, који подразумевао стабилно примирје без коначног политичког решења, што је омогућио други договор у Минску. Трапара је нагласио да се може дестити да се обнове ратна дејства, али да не верује у ширу ескалацију, док политичког решења нема на видику.

Из односа снага на терену постоји једна врста идеалног одвраћања – Русија одвраћа Кијев од пуне офанзиве ка слому побуњеника (на Криму се рецимо нису ни усудили да реагују), док с друге стране НАТО одвраћа Русију од пуне интервенције, али у исто време не провоцира Русију на такав корак. Трапара је рекао да ни НАТО ни Русија у овом тренутку нису спремни да уђу у глобални сукоб, и да нуклеарно оружје и даље игра улогу гаранта мира, иако су данас политички услови тежи него у Хладном рату.

Политичко решење је увек могуће постићи победом једне стране, али садањи односи искључују ту могућност, и можемо говорити само о компромису, рекао је Трапара, и додао да је Украјина подељено друштво, а да је политичка последица тога то што она не може да функционише као нормална земља. У њој не може да функционише класична већинска демократија, већ мора да се успостави консензус две половине украјинског друштва, која свака мора да има право вета. Услов опстанка и интенгритета земље је уважавање воље обеју оловина Украјине.

У фебруару јеједан део украјинског становништва насилно дошао на власт, а ако Украјина жели да се сачува, мора да примени наведено решење и војне неутралности. Али,мислим да до тога неће доћи због глобалног контекста и односа Русије и САД, који су главни играчи. Трапара је навео да се Хладни рат завршио када је СССР одустао од универзалистичке идеологије и тежње за глобалну доминацију, док се САД нису тога одрекле, већ су наставиле својеврстан крсташки поход за освајање света. Русија се одрекла универзалистичке идеје, али иако није више суперсила, она је велика сила независна од САД која се залаже за полицентрични свет и жели да очува своју културну самобитност. То је суштина америчко- руског сукоба, који се тренуно одвија кроз Источну Евролу.

Украјина је тамо централна држава и она је драгуљ за Америкацне. То Русија не сме да дозволи и залаже са за неутралност Украјине као тампон државе. То Американциу не прихватају, и њима одговра заррмзнути сукоб, јер им даје контролу над највећим делом Украјине. Русима такође одговара замрзути сукоб, јер тако спречавају да Украјина уђе у НАТО. Зато очекујем да Американци ставе нагласак на пропагандна и економска средства да би дестабилизовали Русију, ослањајући се се и на либерале и на националисте. Замрзунти сукоб остаје најреалнији сценаро у Украјини, закључио је Трапара.

После излагања уводничара, уследио је разговор у коме су учествовали новинар Ал Џазире Аљоша Миленковић, Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације, Дејан Вујић из Атлантског савета Србије, генерал Бранко Крга, Наталија Маркевич из амабасаде Украјине и Арсен Ајсин из амбасаде Руске федерације. Заједнички закључак дисутаната је био да ће се сукоб у Украјини на жалост и даље наставити.

Следећу трибину ИМПП је најавио за 15. Април, и она ће бити посвећена савременој спољној политици Русије

О ИМПП
Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) основан је 1947. године у Београду и представља један од најстаријих института те врсте на Балкану. Од мале групе истраживача која је поставила темеље југословенске науке о међународним односима, ИМПП је временом прерастао у највећу научну институцију у овој области у некадашњој југословенској држави, те један од најугледнијих научних центара у региону и шире.

Стварајући истраживачку и документациону основу за дефинисање спољнополитичких приоритета земље, ИМПП је деценијама уназад обезбеђивао експертизу државним органима са спољнополитичким надлежностима неопходну за ваљано креирање и формулисање
стратегијских праваца у успостављању и развоју политичких и економских односа са иностранством. Током дуге истраживачке праксе, Институт је најтешњу сарадњу остварио са Министарством спољних послова, где је одувек посредно учествовао у креирању спољне политике.

Богата истраживачка традиција огледа се у плодној издавачкој делатности. Институт је до сада објавио више од 400 књига, монографија, зборника и збирки докумената. ИМПП објављује четири научна часописа: Међународни проблеми (најстарији часопис Института, основан 1949), Међународна политика, Тhе Review of International Affairs и Европско законодавство. Више информација о ИМПП видети на: www.diplomacy.bg.ac.rs