Завештање Фидела Кастра

Када сам имао само петнаест година и трчао по путевима по Канзасу, чуо сам за Фидела Кастра и његове побуњенике у планинама Сијера Маестра. Романтичарски сам сањао да будем са њима. У то време сам, такође, читао Ернеста Хемингвеја – За ким звона звоне. Браћа Кастро и њихови другови у планинама и битка Роберта Џордона у непрегледним планинама током Шпанског грађанског рата, спојили су се у идеологију младог дечака, примитивног, наивног и пуног идела, али обликованог понашањем које чува живот.

И сада, као старији човек, још увек трчим по тим путевима. Ипак, више волим шутирање у фудбалу на терену, и сећам се Фиделове фотографије коју сам видео – шутирао је лопту, а та једна слика ми је рекла да, иако је био сјајан играч бејзбола, он је подсећао на игру разних народа који играју футбал (Fútbol), како је позната у Јужној Америци, на Куби, у Мексику и међу Латиносима и људима Хиспано порекла у Северној Америци. Поменуо сам спорт у мојим сећањима на Фидела Кастра Руза, јер је био човек велике сложености, а историчар не могао једноставно рећи да је био револуционар, јер је у много чему био човек за све.

Фидел Кастро је у себи обухватио готово све друштвене интеракције које нас чине тако људским, све оне особине човечанства које откривају и предности и слабости у нама. Кастро, човек, био је страствен у животу, чак је могао бити и немилосрдан када ситуација и околности то захтевају, и у миру и рату. Он је, такође, имао своје интелектуалне и политичке разлике са другим великим људима, као што је на пример Жозе Сарамаго, који се није слагао са тим како кубанска влада третира одређене дисиденте. Међутим, када је Сарамаго умро, Фидел Кастро је послао цвеће на сахрану у Португалу, у име кубанске владе и у своје име, јер је био такав човек - ретко се задржавао на примедбама. Фидел Кастро Руз је део наслеђа и стварања америчких комуниста и социјалистичких политичких вредности у Сједињеним државама, оних који воде борбу за ослобођење од индустријско-војног комплекса који деценијама, ако не и од краја Грађанског рата, држи амерички народ под тешким јармом. Чак и уз заосталост и плиткоумност, који су сада у средишту америчког националног карактера, постоје хиљаде Американаца који се нису покорили нити ултра-десним, нити неолибералним идеологијама, које Трамп или Обама и Хилари Клинтон представљају као лидери елите, репресивне друштвено-економске класе. Многи Американци који су се огласили на протестима, на улицама америчких градова или вароши, или на равницама Северне Дакоте код Стендинг Рока, слажу се са изјавом Фидела Кастра "Мислим да је капитализам неподношљив. Прљав је, одвратан, отуђује ... јер изазива рат, лицемерје и конкуренцију." Американци сасвим добро разумеју, укључујући и оне, који су тихи из много разних разлога, да их је капитализам понизио у њиховим животима, да су постали окрутни, сурови, декадентни, и цео свет их мрзи. Чак и они у Сједињеним државама који су га одбацивали, били пуни мржње и ратоборног беса према Фиделу Кастру, не могу игнорисати чињеницу да је био храбар човек који је устао против њих и није их се плашио.

Историја нећ ослободити само Фидела Кастра Руза. Историја ће ослободити и оне који су живели и умрли у борби против америчке хегемоније, фашизма, и олигархичне тираније. Није узалуд када кажем да је живот Фидел Кастра Руза део нашег историјског наслеђа са свим својим великим сложеностима, које су исувише бројне да их споменем. Као што сам рекао, он је био велики човек и велики друштвени револуционар и био је наш одраз, хтели ми то признати или не. Фидел Алехандро Кастро Руз, који је умро на Куби увече 25. новембра, је легенда о којој неки од нас знају; о човеку који је умео и у тешкоћама, заговарао је строгу дисциплину и оштро разумевање онога што треба да се уради, како би се створила економска и друштвена промена у било којој националној држави. Како је Кастро писао: "Револуција је борба до смрти између будућности и прошлости". И сада, након одласка великог човека, Фидела Кастра Руса, ми, који смо увек део живота, наставићемо да учествујемо у борбама које су пред нама.