Три стуба Евроазијства

Суштина евроазијске мисли може се свести на три свеобухватна става.

На почетку треба утврдити: шта је «Евроазијство», односно које вредности треба да заступа човек да би рекао: «Здраво! Ја сам Евроазијац» и да ову светлу мисао пренесе народу. Чини ми се (ово је моје приватно мишљење, али је стечено и поткрепљено дуготрајним аналитичким радом) да особа, која себе назива Евроазијцем, мора да заступа три става.

Русија је цивилизација

Прва и најважнија тврдња је да је Русија независна и јединствена цивилизација. Ова тврдња је основа око које би свака (а, не само евроазијска) конзервативна мисао требало да се гради. Шта нам то доноси? Прво, ми разумемо да свет није глобалан, уједињен и хомоген. Свет се састоји од многих цивилизација, од којих се ниједна не може свести на другу. То су: кинеска, индијска, европска, америчка, руска — све ове цивилизације су једнаке.

Ово делује као једноставана и обична мисао, али предлажем да се усредсредимо на њу. Погледајмо на преовлађујући мејнстрим, шта видимо? Постоји одређени западни пут развоја: постоје земље првог, другог и трећег света. И било би добро за све да буду као Запад, да прате предодређени пут и постану земље првог света. Чак и ако одбацимо практичну страну овог проблема, одбацимо оно што ова реторика треба да сакрије — колосалну неједнакост између земаља, чудовишни јаз, расизам ако желите — јасно је да у сâмом облику питању постоји грешка: подела земаља на прву, другу и трећу класу.

Цивилизацијски приступ указује да су све цивилизације — дакле цивилизација, а не држава као субјект светске политике — једнаке и не могу се свести једна на другу. Цивилизација је понекад једнака земљи или држави, као на пример Русија у одређеним фазама: у Руској империји, Совјетском савезу, државне границе су приближно биле исте цивилизацијским. Понекад цивилизација обухвата неколико држава, али у сваком случају, цивилизација је субјект. Управо цивилизација је највећа вредност човечанства. Цивилизације се могу разликовати у карактеру и стилу, али међу њима не постоји хијерархија. Ово је темељна одредница, немогуће је утврдити надмоћ једне цивилизације над другом.

Ако тако гледамо, видећемо слику која је у потпуности другачија од општеприхваћене: не можемо бити глобалисти — либерални, комунисти, национални или било шта друго (данас је уобичајено описивати стварност са тачке гледишта глобализма). Ми морамо препознати разноликост и сложеност која влада у свету.

Штавише, цивилизацијски приступ је апсолутно руска идеја и, ако желите, првенствено руска идеја. Зашто? Обликовала су је два изузетна руска интелектуалца касног 19. и раног 20. века: Константин Леонтијев и Николај Данилевски. Можемо ли пронаћи нешто слично код других народа? Рецимо код Европљана, например Немаца? Да, можемо пронаћи мисао филозофа Ј. Г. Хердера, која звучи овако: «Народи су Божје мисли». Ово није далеко од цивилизацијског приступа. У сваком случају, Русима је припало да ово обликују као независтан концепт.

Ако се окренемо Достојевском, који говори о универзалном човечанству, пронаћи ћемо управо идеју која је у основи цивилизацијског приступа. Обратимо пажњу на то да се све-човечанство Достојевског често разуме у упрошћеном смислу. Све-човечанство је и «оштри галски осећај» и «тамни немачки геније» и нешто друго. Али, то нешто је сигурно из Европе. Можда нешто шпанско, португалско, енглеско. Али, ако смо на становишту цивилизацијског приступа, постаје неопходно да признамо и «нешто» иранско, бразилско, јапанско, кинеско... Ова врста све-човечанства је истински цивилизацијски приступ и ово је права суштина рускe душе.

Свакако, у овом све-човечанству, руска душа се не раствара: она постаје отворена ка свету. Спремна да сагледа ново, оно што је најбоље и да одбаци оно што је супротно њеној природи. У сваком случају она је апсолутно слободна. Попут евроазијске руже ветрова која се управља у осам праваца, тако се и руска душа креће у свим правцима одједном, укључујући ту и сав бескрај света, али истовремено остајући руска и евроазијска.

Ово је прва теза: Русија је независна цивилизација. Независна, јединствена, несводива на друге. Чак и ако уклонимо реч «евроазијство», можемо под њом ујединити широк спектар конзервативних, традиционалистичких мислилаца као и токова и струја мишљења. Природна идеја за руског човека је да буде свестан свог идентитета.
 

Развојни простор: Воља простора

Друга теза је много посебнија. Назвао бих је «воља простора». Она значи да простор није само механички предео, некаква мапа, која је означена беживотном мрежом, где је сваки квадрат једнак другом. Простор је жив, он дише. Сваки простор има свој дух, свој genius loci,  у складу са тим, постоји и његова воља.

Овај приступ није искључиво евроазијски, али проналази свој јединствени израз код Евроазијаца у концепту «развојног простора» («месторазвитие»). Истовремено се појављује код Пјотра Савијцког и Георгија Вернадског, одражавајући став Евроазијаца о простору. Русија-Евроазија је јединствена јер се налази у одређеним географским условима који су обликовали стил нашег народа, који укључује многе етничке групе, како словенске тако и несловенске. И, овај посебни стил који их уједињује, обликовали су првенствено географски и историјски услови. Као каже изрека, «географија је пресуда». Или, прецизније речено, «географија је судбина». Заједничка судбина наших етничких група, изазвана географијом (вољом простора) је друга теза — «развојни простор» («месторазвитие»).

Етногенеза: Јединство духа и крви

И коначно, окрећемо се трећој јединствено евроазијској тези, која се може одредити речју «етногенеза» : тиме, јасније говорећи, мислимо на савез Словена и туркијских народа, савез Шуме и Степе (и других просторних зона).

Од свих Евроазијаца, Лав Гумиљев је посебно инсистирао на овој позицији. Заиста, утицај туркијских народа — Татара и Монгола, који су прошли нашом империјом попут ватреног вихора — непорецив је. А, њихов утицај није био само негативан. Не видимо само уништене цркве као наслеђе Монгола, не само непријатељство које је некада постојало између Татара и руске државе. Али, видимо, такођe, татарско племство које је постало део нове руске државе, Велике московске кнежевине. Примећујемо одређени стил, наслеђе Џингис Канове империје, који су преузели руски кнежеви и сачували руски владари до данашњих дана. Препознајемо одређене историјске задатке, посебан приступ животу, који нас не може оставити равнодушним.

Ово је Евроазија о којој говоримо.

Важно је напоменути да степен утицаја Монгола, Татара и других етничких група на руско цивилизацијско језгро оспоравају многи Евроазијци. Лав Гумиљев верује да је овај утицај изузетно велики, други Евроазијци су опрезнији, али свако признаје утицај до одређене мере.

Можемо додати да је утицај туркијских и словенских етничких група изузетно велики. У «Повести минулих лета», која описује тренутак стварања руске државе, приметићемо племена Рјурик. Ко њих сачињава? Кривич, Чуд, Мерја, Вес и Вод. То су словенска и угро-финска племена. Због тога, угро-финска племена не би требало да буду изузета: она су била у сâмом језгру руске државе — и ми смо, такође, од њих преузели необичан приступ животу, одређени стил, речи, ритуале и елементе у одевању и још увек то пажљиво чувамо.

На овој врсти етногенезе, која је империјална суштина руско-евроазијског народа инсистирају Евроазијци. Може бити описана схематски: постоји одређено језгро – словенско – а, друге етничке групе су се пажљиво присаједниле том језгру. Као резултат тога, створен је јединствени руско-евроазијски народ, он постоји и данас, а ми смо га преносили кроз векове.

Важно је напоменути и да народ није статички концепт. Група људи може себе прогласити народом, али то није довољно. Народ има заједничку судбину, заједничке претке, заједничке потомке, заједнички вектор развоја, заједно су проливали крв, понекад у братоубилачким биткама.

Ако се окренемо садашњости, видећемо да су у недавној прошлости Руси били у рату са Чеченима, а данас Чечени себе називају Русима и ми их називамо Русима. А када наши непријатељи кажу: «Руси су стигли» они, такође, мисле на Чечене. Када наши цивили чују: «Ахмат сила», они разумеју то као: «Руси су стигли!». Стога, заједничка крв проливена на нашој земљи имала је уједињујући утицај. Да, то је трагедија. Да, често она не прође у миру, али има величанствене плодове.

Зато се према заједничкој судбини, заједничким ратовима, заједничком историјском циљу мора односити веома одговорно. Ово је управо то, на чему Евроазија инсистира и овде се, наша трећа, посебна теза рађа. И, ако желимо да се назовемо Евроазијцима, морамо је прихватити.

Закључак

Вратимо се на почетак. Утврдили смо три тезе. Ако, после читања овога, желите да постанете Евроазијац, морате прихватити не само трећу већ и прву и другу тезу. А, како оне гласе?

1. Русија је независна, јединствена цивилизација, несводива на друге, нити боља, нити лошија, већ једна од.

2.Воља простора (развојни простор/месторазвитие) одређује историјску судбину народа.

3.Руска империја је резултат етногенезе током које је настао савез словенских, туркијских, угро-финских и других етничких група и током које је настао руски народ у свој својој разноликости.

Да ли бисте волели да постанете Ецроазијац? Прихватите ове три тезе. Ако се не слажете са њима, молимо вас, пишите  — поразговараћемо. Сигурно ћемо победити. Дефинитивно ћете постати Евроазијац, на нашу заједничку радост.
 

Преводилац: Јован Т.- српски Евроазијац

 
Извор