Свети Сава (Војислав Илић Млађи)

Ти остави: бисер, смарагд и рубине,
којима твој отац Немања те засу,
место царске круне — узе камилавку,
а место порфире — узе црну расу
и оде, чак тамо, у Хиландар свети,
да познаш живота одречење право,
да слушаш и вршиш заповеди Божје,
угодниче Божији, Светитељу Саво!

Ал' борба међ' браћом — зла коб наша стара —
не могаде, ипак, твом слуху измаћи:
ти, с крстом у руци, чак из Хиландара,
дође својој крвно завађеној браћи,
и, с љубављу кротком, међ' ножеве њине,
ти, стаде, к'о Божје оличење право,
и свакоме пружи по гранчицу мира,
кротки миротворче, Светитељу Саво!

"На спалисте Влаха!" — Синан паша грмну,
Донесе твој ћивот... потпалише гране.
Али ветар дуну и диже твој пеп'о
и разнесе светом, на четири стране,
и свуд, где год паде трунка твога праха,
онамо се диже — к'о за чудо право —
или српска школа, или Црква Света,
изабраниче Божји, Светитељу Саво!

И сад твоја химна победнички звони
пуна крепке вере, полета и маха:
то је љубав твоја разнета по свету
кроз честице твога мученичког праха,
и та жива песма, што кипи к'о река
дижући се к теби, чак у небо плаво,
славиће те громко од века до века,
вечна наша славо, Светитељу Саво!

Данас, кад српска омладина цела
приступа ти, с пуно побожности свете,
да најлепши венац од најлепшег цвећа
око твоје драге иконе оплете,
и док свећа славска трепери и гори
покличи се дижу до неба у плаво:
"Оче српске школе и цркве нам свете,
слава теби, Светитељу Саво!"