Страх и криза идентитета

Страх је данас доминантна емоција на Западу углавном на догађаје који се налазе на неким другим удаљенијим просторима. Преовлађује изнад свега криза идентитета и то је централни проблем. Некада су људи на Западу имали контролу над својим заједничким животима и идентитетима. Данас је Азија претекла Европу у економском погледу.

Исламски фундаментализам непријатељски је настројен према Западу, за шта не окривљујем Ислам јер поштујем религијске вредности Ислама. Док Европу све више преплављују имигранти за шта су највише одговорне владе европских земаља, којима су имигранти најкориснији због њихове економске исплатљивости. Будући да припадамо западној култури онда ћу и писати из погледа једног западњака, ма колико неки не желе да признају ту чињеницу.

Западни свет се суочава са кризом идентитета што можемо свести на појам страха. Страх је постала емоционална реалност западњака и даље је срж кризе идентитета западног света. Губитак контроле над будућношћу постао је извор страха. Због тога би било потребно одбацити културу страха и повратити традиционалну европску културу наде. Мада у овим тренуцима страх код Европљана може бити од користи јер може створити одбрамбени став који може обновити или одржати идентитет културе и цивилизације. Због тога страх није само емотивни показатељ, већ и вишеструка стварности. Страх је и одбрана од претераног самопоуздања. Мада претерани страх може бити опасан, реалан или умишљен може представљати озбиљан хендикеп. Зец који се плаши ловца, неће дуго живети.

Криза идентитета полази пре свега од тога шта јесте појам „Европа“. Већина данас мислиће да говоримо о Европској унији а не о ширем смислу, нпр. о Европи као културној и географској стварности. О Европи која је наслеђе Грчке и Рима, па и хришћанских вредности и културе просветитељства. А не о Европи која је клуб демократских режима, либералног капитализма и тржишне привреде, који данас представљају оличење страха, несигурности и беде. Европска криза идентитета данас је интезивнија услед озбиљних проблема на финансијском тржишту, економске рецесије и опадања куповне моћи Европљана и то је најава почетка још веће кризе и потреса. Пратите стране медије и сваке вечери негде на европском континету критикују се строге одлуке Европске комисије која намеће финансијеске жртве различитим категоријама радника, од рибара до пољопривредника...

У психолошком смислу економска неизвесност ствара осећај несигурности. Незапосленост се сматра неком врстом друштвеног канцера и ствара углавном двоструко осећање страха, од будућности и од „других“, углавном оних који посао узимају староседеоцима тј. рођеним Европљанима. Страх од „других“ – од најсиромашнијих на планети, од имиграната. По мишљењу неких Европљана, „варвари нису више само на копљима, већ су увелико прескочили зидове и темељно мењају наше друштво“.

Постоји и велики страх од дословно освајачког похода исламског света, од реалне могућности да у будућности у религиозном и демографском смислу завладају Европом и претворе је у Евроарабију. Страх остаје и ако већина европских муслимана – Турака у Немачкој, Алжираца у Француској, Пакистанаца и Индијаца у Енглеској – има жељу да се асимилује и интегрише у земљама у којима живе. Мада је Европа рањива и слаба и без „мржње“ исламског света и имиграната.

Велики неуспех Европске уније је немогућност да створи јасно осећање идентитета и заједничког порекла, па и сврхе и усмерења за земље које обухвата, као и непостојање јасних географских граница. Шта је Европа најбоље описују речи Бронјислава Геремека, „истакнутог Европљанина“, једног од вођа пољске Солидарности и посланика Европског парламента, који је истицао да Европа није само економска зона, већ етичка и етничка творевина, којој је потребна душа, која би требала да буде „срдачна заједница с духовном димензијом“.

Извор