Шизофренија и тоталитаризам – будућност човечанства?

« ...али, ту су и лудаци – нерањиви су! - ко себе сматра лудаком – и, ту се круг затвара.»

Владимир Набоков, Позив на кажњавање

Сваки народ који презре традиционалну, трокастовну структуру, постепено и неминовно окреће леђа својим исконским боговима; губи веру у митове који су инспирисали његове претке; прекида везу са Речју Божјом. Мушкарци из таквих родова више не смеју да ступају у дијалог са својим унутрашњим Свевишњим, нити смеју да покажу жени, детету и оном тек ослобоеном, где им је место. Прође још неколико генерација, током којих такво племе – чак и ако је некада било моћно, чак и ако је постало народ владалаца – настави да цеди животне сокове из стваралачке моћи својих предака, заборављених и често оклеветаних. Па, катастрофа буде увек неизбежна: техничка, а тиме и војна мисао, коју не спржи Λόγος, вене; на граници се појављује освајач, предвођен етнархом, обузет дионизијским духом и истребљује народ (делимично га усисавајући, док истовремено приграбљуje феминистички ὕϐρις жена), који одбацује баханалијске мудрости.

Дакле, од најранијих времена спроводила се обнова човечанства: од памтивека је било земаља где су се рађале здрава племена, која нису била подложна сократској прљавштини. Али, у 21. веку, ситуација се драстично променила. Космополитска зараза је срушила границе, испунила Запад мрачњаштвом анти-белог расизма, који је постао једина прихватљива вера земаља у пропадању и ревносно загађује остатак света својом оптимистичном ђаволштином. Долази постепено смањивање Homo sapiens-а до нивоа окрутног мајмуна, способног да користи телефон - све док не буде пао на све четири, коначно стекавши потпуну слободу!

А, садашњи етно-мазохистички холокауст западних народа има и своје пророке. Ради се о пару највулгарнијих шарлатана, Французима Делезу и Гатарију, који као да су испали са странице Kejserens nye Klæder и који су у свом двотомном делу, написаном најогавнијим могућим стилом, славили «шизофренију-избавитељицу» од «параноичне» психичке равнотеже, наводно привржене наслеђу сопственог народа (наравно да се ова друштвена деконструкција није односила на моје колеге Јевреје: само су бели наследници хеленске хришћанске културе проглашени «параноичним фашистима – традиционалистима» ! Концепт «шизофреније-ослободитељке» су прихватили учитељи на Сорбони, а своје колеге и политичаре су научили њиховој најсофистициранијој «шизо-анализи». (И сâм сам морао да пређем преко хиљаду страница измета Делеза и Гатарија, давне 1997. године, док сам планирао докторску дисертацију о Ничеу и Набокову; те хиљаде страница су биле чист плагијат, кога је измислио клан израелско-француско-англоамеричког олоша: олигофрени и проститутке су, паразитирајући на лешу класичног филозофа Ничеа и називајући се «ничеанцима» и «Ничеовим ученицима», постављали Делеза као «Ничеовог настављача» - што је, иначе, једна од манифестација шизофреније.)

Шизофреничари, бучни и збијени заједно, самопрогласили су се за новонасталу свештеничку касту. Од тада, ред, чистота, лепота са својим канонима, па чак и Реч Божја, званично су се сматрали «фашистичким». Било је прописано да се прекине угњетавање шизофреничара и да се утоне у глиб потпуне шизофреније. Ко одбије да се придружи колективу шизофреника и да се посвети шизофреном активизму ... избрисан  је. Наказе свих боја, из затворених установа за лудаке, похрлиле су на власт, у масовне медије, на универзитете, почело је хистерично постављање неких «мањина» - расних, сексуалних, доктринарних. Њиховим гласницима је ранија психијатрија утврдила јасне дијагнозе и по кревет у лудници.

На разобличавање њихове корупције, манипулација и плагијаризма, шизофреничари, како им и доликује, одговарају ругањем и појачавањем терора. И, заиста, већ неколико година, разнолике мањине, које чине јединствени шизофрени фронт, постале су већина, а њихова «слобода», коју су начелно измислили и која је - наводно пратилац шизофреније – постала им је неподношљива.  Шизофреничари су, у кривичне законе и уставе, увели и деспотске забране, које се косе и са њиховим сопственим декларацијама од пре пола века.

Од сада, шизофренија Запада постаје светиња тираније. А ситуација са народима који су сачували идентитет је ужасна и због тога што је сада мало ко у стању да спречи шизофрену агресију у Средњој и Источној Европи (да не заборавимо: западна олигархија извози своју «ослобађајућу шизофренију» у Русију уз милијарде долара   «либералних» руских богаташа, који су се острвили да исисају утробу Евроазије). Те савремени филозоф, песник, богослов, не може, а да не примети наређи антрополошки феномен: најмоћније нације данас испољавају незабележене набоје само-мрзитељске психопатије, за коју је јасно да је неспојива са животом. Вероватно је дошло и време да се постави умесно питање: хоће ли тоталитарни шизофреничари ускоро уништити исувише оптимистичног белог човека?