Шездесет чињеница, зашто је Цар Николај Други сметао комунистима

Над Светим Руским Царем Николајем II Романовим, који као и остали чланови његове најуже породице, није желио да напусти Отаџбину (иако су лако могли да оду из земље) извршено је ритуално убиство. Заговорници лажи о одрицању од престола саставили су о томе и лажни манифест. У архивима Руске Федерације не постоји ниједан докуменат који потврђује истинитост тог мита. Постоји само „Царева изјава о одрицању“, потписана оловком. Никада раније, Николај II Романов није било који лични или службени документ потписао оловком. Услед низа нелогичности, обављено је и детаљно научно испитивање са графолошком анализаом потписа. На основу непобитно утврђених и изнијетих научних доказа и чињеница, закључено је да су и потпис и документ, за који су бољшевици тврдили да припадају Цару Николају II Романову – лажни. У наставку текста прочитајте 60 чињеница о последњем Руском Цару и његовој владавини:

1. Император сверуски, краљ Пољске и велики књаз Финске, Николај II Александрович Романов (син Александра III Романова и Марије Фјодоровне) направио је по сили, моћи и процвату највећу Империју на свијету, којој није било равне ни до, а ни после њега.

2. Цар је био дубоко религиозан човјек и одлично је познавао огроман опус духовне литературе.

3. За његове владавине Руска Православна Црква била је највећа, најбогатија и најснажнија црква на свијету. Током 1913. у Руској Империји било је 67.000 цркава и 1.000 манастира, распрострањених по читавој територији Царевине. Руска Црква имала је огроман утицај и у Светој Земљи, а била је покровитељ Православним Хришћанима не само у Европи, већ и у Азији и Африци.

4. Николај II није одбио ниједна молбу за помиловање, која је до њега стигла. За сво вријеме његове владавине извршено је мање смртних казни, него што су у СССР-у вршене дневно (дословно до Стаљинове смрти).

5. Цар је савршено говорио и писао пет страних језика.

6. Николај II је имао и одлично формално високошколско образовање (завршио је и високу војну школу и правни факултет).

7. Био је Цар који се од свих својих претходника највише бавио спортом. Од дјетињства је тренирао гимнастику, весла је на кајаку, брзо је ходао десетине километара и волио коњске трке на којима је и сам учествовао. Био је одличан пливач и љубитељ билијара. Играо је и тенис, а зими је, са великим уживањем играо руски хокеј.

8. Цар је одслужио војни рок и за живота је доспио до чина пуковника. Када су га генерали и фелдмаршали наговарали да додијели себи бар генералски чин, одговарао би им: „Ви се, господо, о мом чину не брините, већ размишљајте о својој каријери…“

9. Цар је лично, на себи тестирао нови систем наоружања и опреме пешадије, марширајући под пуном спремом 40 врста (1. врста = 1.066,7 метара). С обзиром да је био изузетно задовољан квалитетом нове опреме, осим Министру Двора и Комаданту Двора, о том подухвату ни ријечи није рекао.

10. По личном указу Цара, служба у армији је скраћена на 2 године, а у морнарици на 5 година (данас се тај период чини дугим, али је у то вријеме, у Русији, војни рок трајао знатно дуже).

11. У Царској Породици су одјећа и обућа прелазили са старије на млађу дјецу. Сам Цар је био толико скроман, да је до последњег дана носио своја „свадбена“ одијела.

12. Средства из „Лондонске банке“, која је наслиједио од оца (тадашња 4 милиона златних рубаља – замислите само њихов данашњи еквивалент) без остатка је потрошио у добротворне сврхе.

13. За његове владавине, број државних и административних чиновника је током 1913. на 100.000 становника износио 163. После мање од сто година живота без Цара (и поред тога што се данас у раду државне администрације користе савремена електронска помагала и рачунари), број чиновника у РФ, током 2010. износио је 1.153 (њихов број у СССР-у био је још већи).

14. У Тобољску, у притвору, царска породица ни један једини дан није била беспослена. Цар је самоиницијативно цијепао дрва, чистио снијег, бринуо се о врту. Видјевши све то, завјеренички стражар, сељак, је рекао: „Кад би му дали парче земље, он би себи Русију својим рукама натраг зарадио“.

15. Када су завјереници Цару спремали лажну оптужбу за издају, неко од њих је предложио да се одштампа и лична преписка Цара Николаја и његове супруге Царице Александре Фјодоровне, на шта је добио одговор: „Не смијемо то ни случајно, јер народ би их одмах прогласио за свеце“.

16. За трагедију на Хординци, Цар није имао ни трунке кривице. Када је сазнао шта се догодило, одмах је породицама погинулих, као и пострадалима пружио велику материјалну и моралну помоћ и утјеху. Револуционари су 1905. први запуцали на војнике. Међу њима, погинулих је било 130, а не 5.000 како је лагао русофоб и богоборац Лењин. Онима који су у унакрсној ватри били рањени, одмах је пружена хитна медицинска помоћ, а сви пострадали били су превезени у болницу. Цар се тога дана уопште није налазио у граду и појма није имао о ономе шта се десило. Када је сазнао за трагедију, одмах је породицама погинулих, као и пострадалима пружио помоћ. Из личних средстава породицама пострадалих, као и рањенима је исплатио компензацију од по 50.000 рубаља (за то време огроман новац). Од 1905. до 1907. Русија је спашена и револуција угушена уз минималне жртве, само захваљујући тврдој вољи Цара.

17. За 20 година владавине Императора Николаја II Александровича Романова, број становника Русије повећан је за око 40% (приближно 50 милиона становника). Природни прираштај је премашио 3 милиона новорођених годишње, што је био одраз општег друштвеног благостања и напретка. Број становника Руске Царевине у 1897. износио је 126.586.600, а већ 1913. био је (без Финске) 175.137.800.

18. Цар Николај II створио је једну од најјачих армија на свијету, која се веома брзо развијала. У то вријеме, најбоља на свијету била је руска пушка „Мосина“, а Руска Империја је 1910. дорадила и масовно производила једно од најбољих у свијету аутоматских оружја типа „Максим“ (калибра 7,62 мм), као и за њега, најбоље метке на свијету.

19. На молбу САД-а, Царска Русија је 1914. као војну помоћ послала Американцима 2.000 руских инжињера, ради формирања америчке тешке војне индустрије.

20. Руско ратно ваздухопловство оформљено је тек 1910. и убрзо је имало 263 авиона, чиме је постало највеће ратно ваздухопловство на свијету. До јесени 1917. број авиона је порастао на чак 700 (што није посједовала ниједна савезничка или противничка страна).

21. Ратна Морнарица Цара Николаја II, била је 1917. једна од најјачих и највећих на свијету. Посједовала је најбрже, најмодерније опремљене и наоружане, најефикасније разараче на свијету, као и многе друге бојне бродове, од којих су се као најбољи на свијету показали и миноловци, а који су примењивали најбољу технику и тактику минирања и разминиравања.

22. Током Првог свјетског рата, Цар је са сином често одлазио у прве борбене редове, исказујући вјерност и љубав Русији, својој војсци и народу, за које се није плашио ни да погине. Показао је да се смрти не боји. У најтежа времена за руску армију, лично је преузео команду како непријатељ не би освојио ни педаљ руске земље. Војска Николаја II Романова није пустила Виљемову војску даље од Галиције (данас дијелови западне Украјине и западне Бјелорусије), а објективни војни аналитичари и историчари, на основу постигнутих побједа руске војске и данас тврде, да није било бољшевчке издаје и крвавог грађанског рата, Русија би поразивши Њемачку, веома брзо промијенила ток Првог свјетског рата и извојевала пуну побједу. По Царевом указу и старању, према заробљеницима се односило као према страдалницима. Сачувани су им чинови, награде и новчана примања. Рок у заточеништву убрајао се у стаж службе. Током рата, од 2.417.000 затробљеника, умрло је не више од 5%.

23. Број мобилисаних војних обвезника, узраста од 15 до 49 година, у Русији је, у односу на све остале земље учеснице Првог свјетског рата био најмањи и износио је 39% војно способних мушкараца, док је у Енглеској тај број био 50%, Италији 72%, Аустроугарској 74%, Француској 79%, Њемачкој 81% итд. Губици Русије на 1.000 становника били су такође најмањи и износили су 11 људи, док је Енглеска изгубила 16, Аустроугарска 18, Њемачка 31. а Француска 34 човјека. Такође, само Русија није имала проблем са производњом ради снабдијевања армије и цивилног становништва. Њемачки „војнички хлеб“, за Русе незамисливог састава (направљен „од свега и свачега“), у Русији би био даван свињама (Русима није падало напамет ни да га пробају).

24. Захваљујући новчаној реформи из 1897. Руска Царска Рубља је имала пуно златно покриће. Тим поводом, гроф С.Ј. Вите је рекао: „Русија је захваљујући златним резервама дужна само Императору Николају II“.

25. Златне резерве Царевине, за вријеме владавине Цара Николаја II биле су највеће на свијету. Руска златна рубља била је најсигурнија валута и најчешће међународно средство обрачуна и плаћања.

26. У Царској Русији Цара Николаја II нису постојали никакви проблеми са инфлацијом и незапосленошћу, пошто практично није било ни једне, ни друге.

27. Цијене производа у Царевини биле су међу најнижим у свијету. Исто је важило и за порезе.

28. За владавине Николаја II, увећање буџета Руске Царевине било је веће од 3 пута (више од 300%).

29. Појединачни улози грађана (лична штедња), у државним банкама Русије, су током његове владавине порасли са 300 милиона златних рубаља (колико је износила 1894.) на 2. милијарде рубаља у 1913.

30. Банка „Државне комисије за резерве“, давала је сељацима позамашне кредите (без враћања на одређени временски рок – данас познато као „грејс период“, а тада то нико на свијету није практиковао). Према правима својине и аренде, у 1914. сељацима је у азијатској Русији и Сибиру припадало 100% ораница, а у европском дијелу Русије 90%. У Сибиру су били формирани државни магацини пољопривредне опреме који су сељаке снабдијевали свом потребном механизацијом.

31. Пореза је у Русији током 1913. био 2 пута мањи него у Француској и Њемачкој, а 4 пута мањи него у Енглеској, па се становништво стабилно и брзо богатило. Плате руских радника биле су веће од плата свих европских радника, а у свијету су биле мање само од плата америчких радника.

32. Од јуна 1903. предузетници у Русији били су у обавези да исплате надокнаде и пензије повређеним радницима или њиховим породицама у висини 50-66% плате. Током 1906. формирају се раднички синдикати, а законом од 23. јула 1912. уведено је обавезно осигурање радника од болести и несрећних случајева.

33. Закон о обавезном социјалном осигурању у Царској Русији је био усвојен прије свих сличних закона у европским државама и САД-у.

34. Руски „Закон о раду“ био је за то вријеме најсавршенији и најлибералнији на свијету. Тим поводом предсједник САД-а, Виљем Тафт, је рекао: „Ваш Цар је направио тако савршено радно законодавство, каквим не може да се похвали ниједна демократска земља“.

35. За све држављане Царевине, уведена је 1898. бесплатна медицинска помоћ. Пацијента, као што је то данас случај, нико не би, услед недостатка новца за лијечење и медикаменте, избацио из амбуланте или болнице, већ би му после детаљног прегледа потанко било објашњено шта је потребно за наставак лијечења. Швајцарац Ф .Ерисман је поводом тога изјавио: „Медицинска организација састављена од стране изборних органа локалне руске самоуправе, била је највеће достигнуће наше епохе у области социјалне медицине, пошто је вршила бесплатну медицинску помоћ, доступну свакоме и имала је још и дубоко васпитно значење“. По броју љекара Русија се за вријеме Цара налазила на другом мјесту у Европи и на трећем мјесту у свијету.

36. По читавој Империји, убрзаним темпом, грађени су дјечији вртићи и домови, породилишта, као и прихватилишта за бескућнике.

37. Обавезно основно образовање у Царској Русији уведено је 1908. До 1916. број писмених износио је 85% укупног броја становника. Пред Први свјетски рат у Русији је већ постојало 100 универзитета са 150.000 студената. Према укупном броју високошколских установа Руска Империја је треће мјесто у свијету дијелила са Великом Британијом. Финансирање образовања је током 20 година порасло са 25 милиона рубаља, на 161 милион рубаља. Тој цифри посебно треба додати (дакле, у њу нису урачуната) и средства за финансирање сеоских школа, за које су расходи порасли са 70 милиона рубаља (током 1894.) на 300 милиона (у 1913.). Укупан буџет предвиђен за свенародно просветитељство порастао је за 628%(!!!). Број ученика у средњим образовним установама је порастао са 224.000 на 700.000. Број студената се током 20 година удвостручио, док је број ученика порастао са 3 на 6 милиона. У Русији је 1913. било 130.000 школа. Пред бољшевичку „револуцију“, примијењен је „Закон о бесплатном образовању“, који је подразумјевао не само бесплатну наставу и уџбенике, већ и бесплатни смјештај, одјећу и исхрану ученика. Све семинарије су у потпуности биле финансиране од стране државе.

38. Индустрија се по тадашњим (а и садашњим како руским тако и свим свјетским) стандардима развијала у историји цивилизације незапамћеном брзином. Од 1890. до 1913. БДП је порастао 4 пута (400%). Експлоатација каменог угља је за 20 година повећана 5 пута (500%), руде гвожђа 4 пута (400%), а производња челика и мангана повећана је 5 пута (500%). Инвестициони капитал уложен у производна средства фабрика машинске индустрије је од 1911. до 1914. повећан за 80%. За 20 година, двоструко (200%) је повећан број и дужина жељежничких пруга, а исто важи и за мрежу телеграфа. И поред тога што је Царска Русија већ посједовала највећу на свијету трговачки рјечну флотилу, она је удвостручена (повећана је за 200%). Убрзано се развијала и механизација индустрије. Експлоатација сирове нафте је у САД-у током 1901. била 9.920.000 тона, док је у Русији, у исто вријеме, она износила 12.120.000 тона. По одговарајућим међународним показатељима, у периоду од 1908. до 1913. раст индустријске производње у Царској Русији премашио је САД, Енглеску и Њемачку, које су до тада сматране „недостижним“ индустријским гигантима. Као резултат дјелатности Цара, руска држава је економски (а и на сваки други начин) постала изузетно снажна. У периоду свјетске економске кризе 1911. године, Русија се, насупрот осталим индустријски и економски развијеним земљама, налазила у периоду високог и стабилног развоја.

39. За вријеме Цара Николаја II Романова, темпо и обим изградње жељезница у Русији били су једни су од највећих у свијету (СССР им се није ни примакао).

40. За вријеме Цара Николаја, изграђена је и „Велика сибирска магистрала“.

41. Сирова нафта се током владавине Цара Николаја II није смјела извозити, а средства добијена њеном експлоатацијом, прерадом и продајом на домаћем тржишту, одлазила су на развој и унапређење домаће производње.

42. Царска Русија у бројкама и статистици тог времена:
темпо раста свих области производње – 1. мјесто у свијету;
ниво концентрације производње – 1. мјесто у свијету;
једна од највећих извозница у свијету, производа текстилне индустрије;
једна од највећих произвођача у свијету, производа у областима обојене и црне металургије;
једна од највећих произвођача у свијету, производа у области машинске индустрије;
једна од највећих произвођача и корисника угља у свијету.

43. Раст производње житарица, у Царској Русији тог времена, повећан је 2 пута (за 200%), док је уједно принос по јединици земљишне површине повећан више од 1,5 пута (за 150%).

44. У области пољопривредне производње Царска Русија тог времена, у свијету је била и највећи извозник житарица, лана, јаја, млијека, уља, меса, шећера и др. Принос житарица је тада за 1/3 био већи од укупног приноса Аргентине, САД-а и Канаде заједно (тек 2016. РФ је успјела да поврати 1. мјесто у свијету по производњи и извозу житарица).

45. Укупан број грла крупне, рогате стоке, у Царској Русији је за вријеме владавине Цара Николаја II порастао за 60%, тако да је у Русија заузимала 1. мјесто у свијету по производњи и броју коња, крупне, рогате стоке, оваца и једно од првих мјеста у односу на број коза и свиња.

46. За владавине Цара Николаја II руски патриотизам представљао је најмоћнију покретачку и политичку снагу државе. Чврсто је и непоколебљиво бранио интересе Русије, гдје год су се они сусретали са непријатељем. Постојао је велики број организација и патриотских покрета (од „Савеза Руског Народа“ и „Сверуског Националног Савеза“, до разних других мјесних организација), који су широком мрежом покривале територију читаве Царевине. У њима је сваки руски човјек могао да без бојазни дође и изнесе своју невољу и уколико је угрожен, затражи и добије помоћ и заштиту.

47. Неријетко без испаљеног метка (најчешће уз сагласност народа који их је насељавао) Царској Русији су присаједињене (или постале протекторатом) многе територије, попут: Сјеверне Манџурије, Тјанцзина, Сјеверног Ирана, Урјанхајског краја, Галиције, Лавовске, Перемишљске, Тернопољске и Черновицке губернија, Западне Јерменије итд. У исто вријеме у Царевину бивају укључени и ненасељене територије попут остатка Сибира, Казахстана и Далеког Истока.

48. Међународни Суд у Хагу изум је Николаја II Романова (тај суд никако не треба мијешати са тзв. „међународним хашким трубуналом“).

49. Таква слобода штампе, критике и писане ријечи, у Русији није постојала ни до, а ни после владавине Цара Николаја II.

50. Цар Николај II Александрович Романов се никада није налазио под утицајем било које интерсне групе или слоја становништва. Радио је само у интересу свог народа, коме је подредио све остале интересе. Економске реформе (као и ону везано за производњу, стандардизацију, стављање у промет и употребу алкохола), извршио је лично Цар, понекад упркос негативном ставу Думе, која се неријетко налазила под утицајем многих интересних група. Аутор свих поменутих реформи био је Цар, насупрот лажима, које су о њему, деценијама, руском народу пласирали бољшевици. За вријеме Цар Николаја употреба алкохола по глави становника, била је једна од најнижих у свијету (од Руса, у Европи су мање пили само Норвежани).

51. Број психијатријских болесника, 1913. је на 100.000 становника износио свега 187. После 100 година живота без Цара, у Русији 2010. тај број износи 5.598 (за мање од 100 година, повећан је за 2.993,6% !!!).

52. Број самоубиства на 100.000 становника је 1912. у Царској Русији Николаја II износио 4,4. После 100 година живота без Цара, у Русији 2009. тај број износи 29 (за мање од 100 година, повећан је за 659% !!!).

53. Број почињених кривичних дјела у Русији Цара Николаја II, био је вишеструко мањи од оних у САД-у и земљама Западне Европе. Такође, број затвореника је био много мањи него у СССР-у или РФ (током 1908. на 100.000 становника било је 56 затвореника; током 1940. било их је 1.214. током 1949. било је 1.537, а у 2011. било је 555).

54. На међународном скупу криминолога, одржаном 1913. у Швајцарској, руска истражна полиција била је с разлогом проглашена за најбољу на свијету (на основу поређења броја почињених и успјешно ријешених кривичних дјела).

55. За вријеме Цара Николаја дешава се велики процват руске филозофије и науке. Захваљујући солидној научној основи у Русији Цара Николаја (а и дуго након њега) дешавају се проналасци у многим областима, а које запад копира, деценијама их потом приписујући себи, попут: бежичног телеграфа, прве кинохронике, аутоматске пушке, авиона, хелихоптера и јуришних бомбардера, падобрана, савремених подморница, трамваја, хидроцентрала, електричних плугова, радија, катодне цијеви, телевизије и телевизора, електронског микроскопа, противпожарног апарата, икс-зрака, астрономског сата, електромагнетног сеизмографа, електомобила, електричног омнибуса, подводног мино-полагача, брода способног да савлађује арктички лед, хидроавиона, фотографија у боји високог квалитета, а основана је и наука сеизмологија. У Царској Русији су пронађени и аутомобил, мотоцикл, двоспратни жељезнички вагон, дирижабл итд. Аутомобилска индустрија била је на нивоу њемачке, а ваздухопловна на нивоу америчке, док је Царска Русија имала један од најбољих на свијету паровозова. Серија аутомобила „Русо-Балт“ која се пуштена у промет 1909. била је у свјетском врху, како по дизајну, тако по карактеристикама. Одликовакла се поузданошћу и истрајношћу, што је потврђено успјесима у релију и тркама на дуге стазе у Монте-Карлу и Сан-Себастијану. Моторе за њемачку фирму „Дајмлер“ направио је руски инжењер Борис Луцкој, а 1906. у тркачки Мерцедес 120ПС био је уграђен шестоцилиндрични мотор, кога је такође осмислио Луцкој.

56. За вријеме Цара Николаја, десио се до тада невиђен процват руске културе (тако велики успон литературе, сликарства, музике, архитектуре и многих других умјетности, никада није био забиљежен ни у једној земљи на свијету). Познати француски писац и литерарни критичар Пол Валери назвао је руску културу с почетка ХХ вијека: „…једним од свјетских чуда…“.

57. Двоје од пет оснивача Холивуда, дошли су из Царске Русије.

58. Познати парфем „Шанел 5“ (Chanel № 5) није измислила Коко Шанел (иако га је свијету продала), већ емигрант из Царске Русије, парфимериста Веригин.

59. Све наведено, било је у Царској Русији Николаја II Романова постигнуто без терора, кулачења сељака, оснивања хиљада ропских и концентрационих логора и десетина милиона уништених руских људи и судбина њихових породица.

60. Руског престола се Цар Николај II никада није одрекао. То је измислио дио заведеног народа и такозвана елита, која се одрекла Бога и Божијег Помазаника. Организована је колосална издаја о којој је Цар написао: „Около је издаја и кукавичлук, превара!“.

 

Извор: Принцип