Руско културно наслеђе у Србији: Mатеријално културно наслеђе (8)

У складу са договором са Центром Руског географског друштва у Србији, преносимо делове из лексикона «Руско културно наслеђе у Србији».

Споменик Црвеноармејцима на Љубићу
(43°54’50.58”N; 20°22’1.65”E)
Брдо Љубић, Чачак

На узвишењу Љубић, 3,5 km северно од центра Чачка, покрај обележја српским устаницима и Танаску Рајићу, подигнутом 1938., у оквиру меморијалног комплекса, који је проглашен за културно добро, налази се и споменик тројици бораца Црвене армије погинулих 1944. У комлексу је и новоподигнута црква посвећена Св. Кнезу Лазару. Недалеко се налазила гробница у којој су били посмртни остаци више од 90 Црвеноармејаца погинулих у борбама за ослобођење Чачка, од октобра до почетка децембра 1944. Они су 1962. пренети у костурницу Спомен-парка «Брдо мира» у Горњем Милановцу.

Споменик Црвеноармејцима «Ротонда»
(45°22’38.92”N; 20°23’23.23”E)
Планкова башта, Зрењанин

Један од три споменика посвећена војницима Црвене армије на територији Зрењанина. Налази се у најстаријем (из 1834.) и некада репрезентативном парку града званом Планкова башта. Подигнут је 1947. на платоу до кога води гранитно степениште. Урађен је по пројекту инжењера руског порекла, Александра Солодова. Има кружну основу, a полуотворени декорисани свод држи пет једноставних стубова кружног профила. Споменик и околни простор обновљени су 2009. У току рестаураторских радова враћен је натпис изведен на основу сачуваних старих фотографија: «Слава херојима палим у борби против фашизма у 1944. години.» Међутим, симбол вечног пламена који се налазио у центру ротонде, од кога данас постоји само камено постоље, није враћен. Црне мермерне плоче са уписаним именима погинулих, које су стајале у основи ротонде, данас се налазе у Народном музеју у Зрењанину. Плоче и вечни пламен су уклоњени након што су посмртни остаци погинулих пренети у костурницу Спомен парка на Багљашу.

Споменик Црвеноармејцима у Врбасу
(45°34’3.66”N; 19°38’49.75”E)
Трг Црвене армије, Врбас

Мештанима познат као Руски споменик, налази се на Тргу Црвене армије – проширењу, где се централна улица (Маршала Тита) укршта са споредним (Сремском и Бачком), а на граници Новог и Старог Врбаса, дијагонално од методистичко-евангелистичке цркве
(Маршала Тита, 151). До 10. маја, 2013., трг је носио назив Дан победе, када је преименован – у знак захвалности совјетским војницима. Посвећен је двојици војника Црвене армије, Александру Теси (1923–44.) и Алексеју Феодоровичу Ширшикову (1909–44.), погинулих приликом ослобађања Врбаса у Другом светском рату. Откривен је у пролеће, 1946. Након 1948. је занемарен и уклоњен. Идеју о обнови покренуло је Друштво српско-руског пријатељства РОД из Врбаса, крајем 2009. Иницијатива за обнову прихваћена је марта 2010. Обновили су га Амбасада РФ и СО Врбас. Решено је да обновљени споменик буде исти као и оригинални из 1946., те је реконструкција урађена на основу старих фотографија. Свечано је откривен 20. октобра, 2010. године, у присуству представника општине Врбас, амбасадора РФ и Украјине у Србији и других гостију. Основу споменика чини црни мермерни обелиск у виду надгобног споменика на који је постављена петокрака.

Споменик Црвеноармејцу
(44°54’20.55”N; 21°25’33.46”E)
Трг руских кадета, Бела Црква

Налази се на северном ободу насеља, на углу Милетићеве и 1. октобра, у парку који је саставни део Трга руских кадета, раније Трга ослобођења. То је спомен-костурница Михаила Петровина Маринова и 11 совјетских војника страдалих 1.октобра, 1944. током ослобођења Беле Цркве, села Крушчице и околине. Споменик је подигнут јуна 1947. близу цркве Св. Јована Богослова (познате као Рускa црквa) и зграде општине. Посмртни остаци су ексхумирани и пренети у СССР. Споменик и простор око њега се уредно одржавају. За Дан ослобођења од фашизма организује се полагање венаца.

Споменик Црвеноармејцу у Лазарици
(43°35’09.44”N; 21°17’42.62”E)
Лазарица, Крушевац

Познат и као Споменик руском војнику у Лазарици. Подигнут је у знак сећања на војника артиљерца Црвене армије Кукарина Александра Давидовича (1924., СССР – 15.октобар, 1944., Крушевац, Србија) страдалог непосредно после ослобођења града и околине. Налази се у делу Крушевца званом Лазарица (Цара Лазара, преко пута бр. 44), непосредно поред главне градске саобраћајнице која води у град из правца Трстеника и Александровца. Споменик су, 13. маја,1945., самоиницијативно подигли мештани (израђен је у Брајковици, без надокнаде), недалеко од места Давидовичевог страдања. Истог дана одржан је и шестомесечни помен, по православном обичају у Србији, уз присуство три свештеника. Посмртни остаци палог војника су почетком седамдесетих година 20. века ексхумирани и пренети у Светозарево (Јагодину) у спомен-костурницу. Споменик и простор око њега се уредно одржавају и колективно посећују за Дан ослобођења града.

Спомен-костурница у Ритопеку
(44°44’12.07”N; 20°39’25.27”E)
Ритопек, Гроцка, Београд

Споменик са костурницом палим борцима Црвене армије и НОВ у биткама за ослобођење Београда, налази се на узвишењу званом Главица, са десне стране Дунава, одакле је и започео напад совјетских снага на окупирани Београд. Споменик је подигнут октобра, 1946., по пројекту архитекте Момчила Белобрка. Рељефне композиције су дело архитекте Бранка Крстића и представљају мотиве преласка совјетске војске преко Дунава (лева страна), борбе совјетских и немачких војника и њихово повлачење (средишњи део), док десни део приказује победу, односно потпуну доминацију Црвене армије. Висина споменика (12 m) симболизује дванаест дугих дана током октобра (8–20. октобра,1944.), када су на овом простору вођене борбе са фашистима. Руси су коту Главица дуго држали, упркос сталним артиљеријским и пешадијским нападима Немаца. Број страдалих припадника Црвене армије процењује се на 300 и њихова тела су првобитно била закопана у плитке гробове широм атара, а затим пренета у заједничку гробницу (црквена порта). Две гробнице у комплексу спомен-костурнице су остале празне јер су посмртни остаци војника из порте пренети у СССР. У порти од 1952. постоји спомен-плоча. Традиционално 17. октобра, на Дан ослобођења Гроцке, свечано се полажу венци и одаје почаст палим борцима, уз бројне манифестације. Парк око споменика је уређен зеленилом и редовно се одржава. За споменик културе проглашен је 1987. године.

Спомен-чесма у Белом Потоку
(44°42’22.65”N; 20°31’13.04”E)
Бели Поток, Вождовац, Београд

Налази се на источним обронцима планине Авале, у центру насеља Бели Поток (Васе Чарапића, 78), пред портом цркве Св. Марије Магдалене (из 1883.). Подигнута је прилозима мештана 1947., а у част бораца НОВЈ и Црвеноармејаца страдалих током ослобађања насеља и околине. Њихова имена су, у знак захвалности и пожртвованости, уклесана на таблама овог обележја. Са леве и десне стране исписана су, на белом мермеру, имена и чинови Црвеноармејаца 4. корпуса, а на централној, црној гранитној плочи имена југословенских бораца. На врху чесме је постављена црвена мермерна петокрака, а испод ње је рељеф од белог мермера, који представља партизана и Црвеноармејца како се рукују. По габаритима, једна је од већих спомен-чесми, ширине 6 m и висине 4 m, а распон између славина је 3,8 m. Реконструисана је 2018. од стране ЈП Београд пут и прикључена је на градски систем водоснабдевања.