Предавање о политичко-економским односима балканских држава и Руске федерације

Јуче је на Факултету за међународну политику и безбедност Универзитета Унион - Никола Тесла, предавање одржао Др Олег Дзуза, дугогодишњи саветник Амбасаде Руске федерације у Београду. Тема предавања била је: Актуелни политичко-економски односи балканских држава и Руске федерације”.

Предавање је најавила декан Факултета за међународну политику и безбедност, проф.др Виолета Рашковић Таловић, подсетила присутне на научно-дипломатски скуп од пре месец дана у заједничкој организацији Факултета и Аналитичког центра Катехона ("Балкан и Блиски исток - споне и пресеци") и позвала присутне да прате Катехон јер је "релевантан извор прецизних анализа".

Др. Дзуза је студенте Факултета и остале посетиоце предавања кратким прегледом провео кроз геополитичку и геоекономску ситуацију читавог света у последњих сто година.

Русија је дуго била одсутна са међународне сцене, па се створила навика да једине опције свету нуди Запад, тачније Сједињене државе. Неки филозофи су чак говорили о крају историје, јер либерализму историја ни не треба. Тај “моноразвој” је резултовао данашњим хаотичним стањем и диктатуром либерализма, који се нуди или намеће као решење економских и свих других проблема.

Када се Русија консолидовала, Запад је организовао ратове у близини руских граница и то са државама које су раније биле заједно у Совјетском савезу. То слично Запад је учинио и са државама бивше Југославије и њиховим статусом после распада.

Др Дзуза се осврнуо на Русију из деведесетих година XX века – када је циљ Запада био да се Русија прикључи идеологији Сједињених држава. То је била идеологија неолиберализма, Али, како је Др Дзуза истакао “Русија никада не може бити Луксембург или Швајцарска”.

Током Хладног рата, Русија јесте изгубила много, али је ипак успела да сачува оно најважније, а то је руска земља. Територија Русије је највећа територија неке земље на планети. У вези са тим, Др Дзуза је поменуо и замагљивање стварности када се говори о европском простору и територији – територија Русије у Европи је отприлике иста као територија многих држава у Европи заједно. Буђење Русије на међународном плану и свест Запада о величини руске територије су довели до многих синхронизованих активности против Русије. То се нарочито појачало након немогућности Запада да реши кризу у Украјини, коју је сâм направио.

Санкције против Русије су једна од мера Запада – али санкције нису само због Крима, него због свеукупне позиције Русије, која је све сигурнија и боља. Друга мера, недавно коришћена је наводно допинговање 150 руских спортиста. Раније су такве ствари могле да прођу због интертности Русије, али Русија више није инертна и користи све механизме који су на располагању према међународном праву и другим документима који уређују односе међу државама. Русија сада активно користи своја права у Савету безбедности, на пример. Искористила је право вета у вези са Косовом и Сребреницом. А са друге стране, Србија је једина европска држава која Русији није увела санкције. У вези са Србијом, важно је поменути и Јужни ток – то је један од примера како англосаксонски политички ставови утичу на економске односе других земаља. Без обзира на Јужни ток, др Дзуза сматра да односи Србије и Русије напредују у добром смеру. Али, други традиционални партнер и пријатељ Русије – Француска – је пала под јак утицај Сједињених држава што директно утиче на односе Русије и Француске. Један од показатеља била је ситуација око Мистрала.

Европа и Сједињене државе су успеле да униште принципе слободе и демократије у последњих педесетак година, и можда јесте апсурдно, али те принципе данас много боље заступа и чува Русија. Још један од апсурда је да десничарске партије из Европе подржавају Русију. Др Дзуза каже да у неформалним разговорима службеници из разних институција европских држава често питају када ће Русија спасити Европу од убиствених америчких канџи.

Што се медијске ситуације у Европи тиче, медији су затворени за било какве вести из Русије, ако то нису вести о неком ужасу. Нико у медијима није нападао нити Русију, нити Владимира Путина до пре неколико година. Сада је ситуација потпуно другачија, а очекује се да се још промени. Овај медијски третман Русије у Европи је доказ да је Европа несамостална у својим политикама, па и у медијској. Док незванично европски званичници кукају Русији за помоћ, званично, они морају да следе политику Вашингтона, а то је погубно, пре свега, за њихове сопствене државе и грађане.

Идеолошки рат, који се води против Русије на разним пољима свесрдно користи европске медије као своје оружје. Сада се може поставити и питање ко је прави Стаљинов наследник. Разумевање демократије из перспективе неолиберализма је довело до стварања необољшевизма. Запад је данас најбољи наследник бољшевизма из периода 1917-20. године. До тог необољшевизма је довео перманентни рат за демократију који предводе Сједињене државе. Они су успели да униште униполарни свет који су сами правили и сада су бесни.

Др Дзуза је предавање завршио констатацијом да Русија никада не напада, нити се меша у унутрашња питања неке друге државе. Да би се Русија укључила у било који догађај ван њених граница, потребно је да све процедуре међународног права и све процедуре о билатералној сарадњи буду испуњене. Најбољу сарадњу Русија има са државама које самостално и независно одлучују о својим политикама.