Не баш људски људи

Гледао сам ТВ серију ‘Људи’. Веома, веома занимљиво и оправдано. Сингуларност (Singularity) стиже на крају друге сезоне.

Обухваћене су најважније теме (понекад је и смешно): роботи-антифашисти, људи-преступници, лепи женски киборг - плавуша, чита Хегела, Кестлера и Ничеа, затим полудели роботи, људска свест у клауд-серверу, бесмртност, побуна (бивших) машина, трансхуманистичка људска права, правна дефиниција човек, итд… И, то није само пресликавање садашњице на сутра, већ и пресликавање сутра на данас. И, веома слаб мотив: људи се понашајукао роботи (синтентички). Људи су машине (техничка бића), ако им се одузме Dasein. Сингуларност је већ за нама, у извесном смислу. Шпекулантски реализам и онтологија усмерена ка објекту су само констатације о нечему што се већ догодило. ТВ серија Људи је стварност сутрашњнице, која је почела данас.

У току је Друга замена (Прва замена – она којом је домаће становништво замењено мигрантима, а етничке групе су заменили транс-етнички ентитети – је скоро готова).

Тачан је опис блике будућности социологије, филозофије, закона, политике. Чист хајдегеријански приступ: бивање човеком одређује однос према смрти. Без смрти нема живота, и нема више људи. Више не постоји Dasein. Нешто друго је сада. И то је управо Сингуларност – долазак нечег другог. Требало би још промислити три парадигме: 

1. Традиција (Предмодерна); 2. Модерна; 3. Постмодерна. Све, осим Радикалног субјекта се лако може свести на ове три парадигме.

Чини се да је Италија, која ради на преводу о радикалном субјекту и на развоју повезаних тема, знатно више пробудила у поређењу с другим европским друштвима, у којима традиционалисти (или, још горе, ‘конзервативци’) приступају Постмодерни застарелим аргументима и теоријама. Морамо да направимо један корак напред, а не назад. Тек тада и једино тада ћемо видети читав призор почетка и краја човечанства. Људи нису тако људски, како се веровало раније.