Народни устанак: Случај ‘Жутих прслука’

Народни устанак

Званични разлог за протесте у Француској је била цена бензина и дизела. Током протеклих годину дана, цене су повећане за готово 15% и, сада, литар бензина у Француској кошта више од 110 рубљи, ако се рачуна у руском новцу (негде испод два долара). Покрет се прилично брзо прерастао слогане због повећања цена, повећања пореза и стопе незапослености (тренутно, 10% у Француској) – и дошао до слогана који позивају председника да поднесе оставку (Macron démission!). Један од лидера Жутих прслука, Кристоф Шаленсон је изјавио да би генерал Пјер Девијер (Pierre De Villiers) требало да постане премијер. Подсећамо се да је генерал Девијер бивши начелник штаба француске војске и антиглобалиста, који је поднео оставку након што се сукобио са Макроном и супротставио плану да се смањи буџет за одбрану.

Поред повећања цена горива, Макрон води и оштру економску политику која доводи до великих патњи становништва. Макрон је, у августу 2017. године, започео израду плана реформе за француски закон о раду, чији је званични циљ био да тржиште рада постане флексибилније, али које би, према мишљењу синдиката, довело до нестабилности на тржишту рада и не би решило врло стварни проблем незапослености. У септембру 2017. године, штрајкове против ових реформи подржалo је чак 57% француског народа. Пре свог председниковања, Макрон је лобирао за закон Ел Хомријеве, којим је требало да се реформише радно законодавство, увођењем поједностављеног поступка отпуштања и смањења социјалних давања и бенефиција за раднике. Више од 400.000 људи изашло је 2016. године изашло на улице против овог закона. Међутим, ти протести нису довели до измена или укидања реформског законодавства. Глас људи се није чуо. Али Жути прслуци памте. Жути прслуци се сећају свега.
Више од 100 000 људи је 17. новембра у Француској изашло на улице.  Покрет спонтано окупљених Жутих прслука је тако деловао против Макроновог либералног економског курса. Протести су од тада постали редовни. Жути прслуци су прекрили читаву Француску.

Демонстрације Жутих прслука су се 1. децембра  претвориле у грубе сукобе са полицијом, која је покушала да разбије протесте сузавцем, воденим топовима и гуменим мецима. Жути прслуци су направили барикаде од онога што су могли да нађу - ограда, божићних јелки и саобраћајних знакова. Ухапшено је више од 400 људи, а више од 130 повређено. Жути прслуци су 3. децембра блокирали корпорацију Тотал и тако спречили да гориво стигне до бензинских пумпи.

Влада и Макрон против Жутих прслука

Влада је озбиљно забринута. Макронова партија је критиковала демонстранте и покушала да их прогласи екстремистима и провокаторима. Француске власти, све време, не искључују проглашавање ванредног стања. Сâм председник Макрон је одржао хитне састанке о протестима, а влада је увела мораторијум на повећање цена горива. Лидер Националног окупљања, Марине Лепен, као и шеф покрета Непокорна Француска, Жан-Лук Меленшон, позвали су на превремене изборе.

Према најновијим истраживањима агенције Harris Interactive, 71% француског становништва подржава протестни покрет. Другим речима, 71% је са Жутим прслуцима. Макронов рејтинг, у међувремену, износи 26%, што га доводи близу 21% подршке, коју је имао његов претходник, Франсоа Оланд.

Без левице и деснице

Једна интригантна занимљивост ових протеста је да их нису организовале неке политичке снаге или леви и десни блокови, нити синдикати (као што је био случај са протестима 2016. године), већ су заиста потпуно спонтани, без политичке партије у позадини. Протести су били усаглашивани преко друштвених мрежа, а многи учесници су на прслуцима имали натпис ‘Ni gauche, ni droite’ - ‘Нити лево, нити десно’ . Људи су изашли на улице - без политичких етикета и категорија,  без странака и чланских картица. Повећавање цена, пооштравање закона против радника и незадовољство економском политиком садашње владе су били само повод за распиривање огромног незадовољства, које је довело до народне револуције.

Макрон је осудио демонстрације, а оне који су изашли на улие назвао је “екстремистима”. Званични масовни медији говоре о бруталности демонстраната и случајевима оштећивања градске имовине (спомињали су огромне износе), али су из неког разлога исти ти медији били врло тихи у вези са строгим полицијским мерама и хапшењима. Као да се свет поделио на Жуте прслуке и њихове непријатеље. Ко није са њима, против њих је. Постоје само они и њихови непријатељи.

Париз су данас Жути прслуци, сви који се не слажу са Макроновом политиком, сви који се осећају преваренима. То су “deplorables”, они које је систем избацио изван граница политичког. Ово су људи избачени из политичких програма, они су тема стварне Европе.

Последњи велики протест Жутих прслука, који је био 1. децембра, симболично је одржали на Јелисејским пољима. У античко-грчкој митологији, Јелисејска поља су почивалиште праведника. У овим благословеним шумама, према легенди, вребају сенке војника рањених у борбама за Отаџбину. Данас је обрачун Жутих прслука са Макроном и компанијом надполитички обрачун. То је народна битка против елита, битка између благословениг и Хада. Ово је тренутак популизма. И, показује да les choses ne vont pas si bien  ("Ствари неће баш ићи добро”). Нешто није у реду са овим системом, а крај му је близу...

Извор: РТ