Метафизика информационог рата

Глобални информациони рат је у пуном замаху. Неколико верзија стварности се све отвореније сукобљавају. Друштва и појединци бирају којој ће од стварности да верују. И, онда у њој и живе.

Ако посматрамо "стари начин" у духу класичног материјализма, постоји само једна стварност. Разликују се само њени описи и тумачења. Зато се и претпоставља да неки људи лажу, а други говоре истину. Улоге се могу мењати. Главно питање је коме верујемо у оваквим или онаквим околностима.

Али, не ради се о томе. Сâма стварност је производ људске свети – као што феноменологија и структурализам знају. Стварности нема ван свести, а преостали, чисто спољашњи елементи, више не садрже биће или значење. Зато се у информатичком рату не сударају само тумачења, већ и чињенице.

Постоји више од једне стварности – има онолико структура свести (колективних, наравно), колико и стварности. Не само вредновање чињеница, већ и сâме чињенице. Материјалисти и људи који су далеко од филозофије, нису спремни да то прихвате. Њихово веровање у стварност независну од свести је непоколебљиво. И, докле год је тако, они ће остати жртве информационог рата, а не они који њиме управљају.

Свест ствара стварност.

У униполарном, глобалистичком свету, сматра се да постоји само једна свест – либерална и западна. Ова свест је та, која гради стварност – не само шта је добро, а шта лоше, већ и шта јесте, а шта није. Многополарност је чин потврђивања и уважавања суверенитета других свести, различитих од западних. Што значи да и сâма стварност постаје полицентрична. Информације чине оно што доживљавамо као биће. Због тога, нити војска, нити новинари, не треба да буду у средишту информационог рата, већ филозофи, пре свих. Суверенитет је прво и пре свега питање ума. Суверен је онај који је самостални и коначни господар у изградњи стварности.