Марија Захарова: Национални интереси нису предмет ценкања
Одговор портпарола Министарства иностраних послова Руске Федерације Марије Захарове на питање медија:
Питање: Последњих дана чују се изјаве највишег руководства Србије које се могу протумачити као ерозија линије Београда према Русији, све до принципијелне спремности за увођење санкција нашој земљи због догађаја у Украјини. Како бисте могли да прокоментаришете ситуацију?
Одговор: Желимо да подсетимо да руска линија према Србији, која се више година налази под сталним, све већим притиском колективног Запада због њеног настојања да води самосталну спољну и унутрашњу политику, остаје непромењена и није подложна корозији, ма колико се драматично мењале околности у међународним пословима. Доследно подржавамо Београд који брани суверенитет и територијални интегритет у борби за део своје земље – аутономну покрајину Косово и Метохију. Инсистирамо да се, за Србе кључан косовски проблем, решава на основу међународног права у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Подржавамо српске партнере када је потребно да се одбијају лукави и агресивни покушаји западњака да лажним компромисима замене суштину решавања косовског питања. Полазимо од тога да саставни део решавања треба да буде безусловна примена Бриселских споразума из 2013. и 2015. године о успостављању Заједнице српских општина Косова са реалним извршним овлашћењима за заштиту законских интереса Срба на Косову.
У билатералној сарадњи смо опредељени за имплементацију свих претходно постигнутих договора. Ради се о великим пројектима, пре свега у енергетици, развоју инфраструктуре, сарадњи у високотехнолошким гранама привреде. Знамо каква је сталоженост потребна Београду да настави да ради са нама – наравно, у интересу своје државе – под најоштријим притисцима Вашингтона и Брисела и њима сличних, који дају све од себе да би Србију увукли у свој «антируски фронт». Њихов стварни циљ није да «стабилизују» регион, већ да сломе политичку вољу српског руководства и, пре свега, да га натерају да се прикључи режиму санкција против Русије.
С времена на време чује се теза да и ми, наводно, такође вршимо притисак на Београд, спекулишући питањима различитог карактера – од развоја Руско-српског хуманитарног центра у Нишу до енергетике и сарадње на развоју «мирног атома». Такве спекулације одлучно одбацујемо. Нема потребе да се на нашу сарадњу са Србијом без икаквих доказа пројектује западни стил увртања руку, а који је супротан нашем. Ако у неким областима српски партнери имају обавезе које још нису испунили, то је, верујемо, питање времена и њиховог избора.
Више пута смо чули размишљања наших српских колега на тему ревидирања њихових сопствених ставова о односима са Русијом, уз позивање на приоритете евроинтеграција, ризик од губитка западних инвестиција и томе слично. Тада је закључак, међутим, увек био тачан: национални интереси нису предмет ценкања, Београд разуме самосталну вредност руско-српског стратешког партнерства и зато се уздржава од предузимања практичних мера на штету наших односа.
Логика сугерише да би супротан избор неизбежно нанео ненадокнадиву штету сâмој Србији. Табор САД-ЕУ води изузетно непријатељску политику према Русији и неће толерисати делимичне одлуке и другачија мишљења међу онима који су пристали да му се придруже. Изасланици Вашингтона, Брисела и других западноевропских престоница врше велики притисак на власти буквално свакодневно. Одговор на питање да ли ће таква метаморфоза постати прихватљива за Србију, где огромна већина становништва Русију и даље види као пријатеља и савезника, чини се очигледним. Да не говоримо о колосалној штети коју западни јастребови на овај начин покушавају да нанесу економској сарадњи Москве и Београда, а тиме и сâмој Србији.
Очигледно, Запад жели да изгради међународне односе по познатом принципу «ко није са нама, тај је против нас», не остављајући зазоре за оне који, барем, не би желели да заоштравају ситуацију. Не сматрамо да овакав приступ може некоме, у дугорочној перспективи, да донесе политичке и практичне дивиденде.