G19 и САД

Стејт Департмент коментарише састанак "Велике двадесеторице" о Сирији и каже да су преговори пропали и практично све ово нема смисла. А наш Министар спољних послова је рекао да, упркос чињеници да нема слагања по многим тачкама, преговори се настављају. У чему је тајна, ако је има ?

Леонид Решетњиков: Тајне има. Она је у томе да ми делујемо у смислу налажења решења за сиријски проблем. Мислим да Сједињене државе стварно нису усмерене ка тражењу решења; тачније, јесу усмерене, али само на решавање својих интереса. Интерес им је један – збацивање с власти Асадове владе и, по свему судећи, подела сирије на три-четири територијалне целине, које ће они звати независним државама. И, веома је тешко наћи компромис са њима, неко заједничко решење. Наше позиве на борбу против Даеша, ектремиста – они чују, али је ти супротно њиховим циљевима.

Зашто ми не бисмо били задовољни поделом Сирије на више држава?

Леонид Решетников: Нас уопште не задовољава линија Сједињених држава по којој праве хаос свуда по свету. Стварање четири државе од Сирије, корак ка томе је, како се често каже, контролисани или полуконтролисани хаос у коме је, како то виде Сједињене државе, лакше управљати светом. Свака држава која јача своју независност изнервира Сједињене државе. Њима је неопходно поробљавање малих држава. У том смислу им сирија, која је имала самосталну улогу на Блиском итоку, није нужна. Сирија је, као независна држава, тражила подршку од Русије, неко време од Турске, али не и од Сједињених државама. Зато су Сједињене државе створиле ланац полу-држава, полу-колонија, полу-протектората, као што су Либија и Македонија - "завади па владај". Но, након Сирије, следећа би могла да буде Турска. Ако у Сириији постоји курска територија, сунитска територија, шиитска територија, следећи корак је Турска. По смеу судећи, Сједињене државе планирају поделу Турске. Због тога је и Ердоган напет; и, не толико у време пуча – и пре тога је био напет. Али, пуч је показао да може бити речи и о подели Турске. До поделе Ирака је, фактички, и дошло – не практично. Либија је подељена. Са Египтом није успело, али и даље се предузимају кораци. Затим, Кавказ… То за нас није корисно – то је зона нестабилности око наше територије.

Садашњи хладни пријем Барака Обаме у Кини, а и других чланова америчког руководства раније, не може се приписати некој врсти грешке. Грешке су, у организацији оваквих догађаја као што је самит Г20, неприхватљиве, нарочито у кључним питањима као што је протокол и доношење мердевина.

Леонид Решетников: Такве грешке су у Кини недопустиве. Такве грешке подлежу казнама. Мислим да је то био кинески одговор Обами и његовом коментару да ће Кина “морати мање да маше сабљом према југу”. Наравно да Кинези овакву прилику нису могли да пропусте. Доношење мердевина је било у истом стилу у коме и став кинеског руководства. Није то била никаква грешка, што је показао и шеф кинеског протокола. На коментар америчке службенице “Ово је наш председник и наш авион”, он је одговорио “Ово је наша земља и наш аеродром.” То, “наша држава” говори о томе да је све било с предумишљајем. И, мислим да би било одговорно да председнику земље, када иде у посету било којој земљи, не буду дозвољене било какве оштре изјаве. Али, Американци не знају за границе, а и етика им је слабо развијена. Они сматрају да су велика држава и да могу давати било какве коментаре. Мада су у последње време почели да добијају и одговоре на такве каприце. 

Али, све ово је почело да се догађа у последње две- три године. Раније су се сви само клањали господару.

Леонид Решетников: Није то толико због тога што је Обама слабић и још одлази са власти.  С једне стране, Сједињене државе слабе, са друге стране, поремећај тог Нобеловог лауреата за мир, који је спровео неколико преврата и убистава, итд., достигао је највишу тачку. Поред тога, Кина, Русија и друге земље јачају своје позиције на међународној сцени, развија се БРИКС. То рађа наду, код малих и средњих држава, да се појавио још неки пол, савез држава, а не само  Сједињене државе. И, тај пол привлачи. Зато су неке земље и постале храбрије. Мислим да ћемо доћи и до тог тренутка када ће и Бугарска да, том полу, држи палчеве у џепу.