Дугинова директива: 4. јули - Дан зависности Сједињених држава

Уместо да то буде прослава Дана независности, 4. јули је за данашње Сједињене државе дан зависности, Дан Велике покорности.
Сједињене државе 4. јула славе Дан независности. На овај дан, 1776. године, усвојена је Декларација о независности Сједињених држава од бивше британске метрополе.

Празник је анти-британски и анти-империјалистички. Позива на размишљање о судбини Сједињених држава и северноамеричког Логоса.

Прво што падне на памет је радост због Американаца ослобођених монструозног капиталистичког гушења расистичке, експлоататорске Енглеске, тврђаве светске таласократије. Било је одлично. У свету никада није било ничег горег од британског антиимперијализма.

Али, не могу сви имати користи од слободе. Не може свако да је користи за себе. У почетку, Сједињене државе су настојале да у Америци изграде супротност некадашњој метрополи – да направе државу слободних заједница, најчешће верских. Али, заједнички именитељ таквих заједница био је капитализам, наставак истог енглеског економског система, укључујући ропство, свођење свега на моћ новца, олигархију и потпуну духовну и културну дегенерацију. Слобода која се злоупотребљава за интересе Капитала, није слобода, већ ропство.

Све док су Сједињене државе биле периферна сила, затворена у себе, то је било прихватљиво. Уосталом, како су различите верске секте и екстравагантне фантазије, попут мормонске и других, још чуднијих секти, желеле да живе, то је била њихова ствар, њихов избор.

Али, онда се догодило нешто непоправљиво. Група британских олигарха – какав је расиста и империјалиста, Сесил Роудс, одговоран за геноцид и бруталну експлоатацију Африканаца - видела је да Британско царство иде ка крају и одлучила је да припреми бившу колонију, Сједињене Државе, да преузму њено место.

А, онда су британски империјалисти почели да враћају Сједињене државе назад у територију Царства – али, не више као лондонску провинцију, већ као његово средиште.

После Првог светског рата, улогу пророка овог америчког капиталистичког светског царства преузео је Вудро Вилсон. Његова изјава у 14 тачака о улози Сједињених држава, као гаранта светске демократије, постала је програм америчког империјализма и глобализма. Тако су се уместо да постану пол слободе, Сједињене државе постепено претварале у светског хегемона, жандара и глобалног диктатора.

Сједињене државе су, у 20. веку следиле овај пут - иако оклевајући. Републиканци и конзервативци су покушали да се врате старом добром изолационизму - држави слободних заједница. Патрик Бјукенен је с горчином написао: „У 20. веку Сједињене државе су добиле читав свет (па, скоро читав свет, да будемо јасни), али су изгубиле себе“. Тако је било. И, коначно, Сједињене државе су себе неповратно изгубиле - симболично бирајући левичарског глобалистичког, сенилног, либералног манијака и неокона, Џо Бајдена.

Трамп је очајнички покушавао да спаси стару Америку, антиимперијалистичку Америку, са почетка. Америка је славила свој Дан независности ... Али, он је изгубио.

У основи америчког идентитета, у његовом пореклу, лежи сасвим другачија филозофија – која није нити либерални месијанизам, нити капиталистички империјализам. Американци су реалисти и прагматичари. За њих је стварно једино важно: да ствари функционишу. То је критеријум истине – да делује. И, није битно да ли је политички коректан или није баш политички коректан. Главна ствар је да делује. Овако или онако. То је срж доктрине Чарлса Сандерса Пирса, Вилијама Џејмса или Џосије Ројса.
Ова врста прагматизма дубока је и изворна воља за америчком слободом. Заснован је на јасном и радикалном одбијању прописивања било каквих норми - било које онтологије, било ког априорног „закона“ - било за субјект или за објект.
То је истински амерички Логос. „Чините шта желите“ и будите срећни (или  несрећни - на вама је да одлучите) резултатима. И, увек можете почети поново.  Као апсолутни почетник.

По мом мишљењу, веома привлачан став. И, ни на који начин није компатибилан са оним што је данас постала глобалистичка, ултралиберална, нетолерантна, агресивна Америка.

Дакле, уместо Дана независности, 4. јул је за модерне Сједињене државе дан зависности, Дан велике зависности. Не мислим само на наркоманију, мада се земља брзо утапа у зависности од наркотика, већ и на визуелну, сензуалну, виртуелну и дигиталну зависност. То је зависност од нељудске, империјалистичке, британске идеологије, лажне и антиамеричке мисије, која  извози либералну демократију у комбинацији са постављањем војних база свуда.

Али, постоји још једна Америка, она, која се дубоко супротставља Садашњости  коју контролишу глобалисти. Америка републиканаца и Трампове присталице, Америка Великог буђења.

Човек пожели да устане и бори се за истинску слободу - слободу од оних који су отели, изопачили и претворили основне америчке идеале у своју супротност.