ЦИА је заборавила како се шпијунира у доба дронова

Влада у Техерану је објавила да је ухапшено седамнаест иранских држављана ухваћених у шпијунирању за интересе америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА). Неки од ухапшених су већ осуђени на смрт. Ово је трећи пут да је разоткривена велика мрежа агената ЦИА у Ирану, колико знам - први пут, то се догодило 1991. када је било упетљано двадесет америчких агената. Друга епизода је из 2011. године, када је ухапшено тридесет шпијуна. Ранија хапшења су наводно растурила оно,о чему се претпостављало да су читаве мреже америчких шпијуна, који делују на територији Ирана, а може се претпоставити и да ће недавна хапшења имати исти учинак.

Иранци су представили значајан број доказа, укључујући фотографије и визит-карте америчких владиних званичника, како би поткрепили тврдњу о америчким шпијунима. Међутим, председник Трамп је извештај прокоментарисао као ‘комплетну измишљотину’ и ‘још лажи и пропаганде’, док је државни секретар Мајк Помпео рекао: ‘Сваку иранску тврдњу о акцијама које су предузели бих узео са резервом.’

Саопштење за јавност о хапшењима које је Иран представио, уз брифинг обавештајног званичника, као и извештавање локалних медија, омогућили су неке детаље. Наводно је седамнаесторо људи прошло ‘софистицирану обуку’, али они који су били задужени за извођење саботажа, нису успели. Неке од њихових других мисија, биле су: ‘прикупљање информација у објектима у којима су радили, обављање техничких и обавештајних активности и пренос и постављање уређаја за праћење’.

Неки од агената су наводно врбовани упадајући у, такозвану, ‘замку преко визе’ - позната метода коју је ЦИА користила за Иранце који желе да путују у Сједињене државе. Ово је дуго било омиљено средство за врбовање иранских агената. Ирански обавештајни званичник предао је диск (CD) са видео снимком наводног регрутног официра ЦИА док разговара са врбованим Иранцем, који је вероватно био тајно озвучен. На видео снимку се види плавокоса жена која говори персијски са америчким нагласком. На диску су и подаци о неколико службеника америчких амбасада у Дубаију, Турској, Индији, Зимбабвеу и Аустрији, за које Иран тврди да су укључени у врбовање и обуку шпијуна у Ирану.

Како су се тачно вршила врбовања, ако у Техерану нема амбасаде Сједињених држава , а у Ирану живи неколицина Американаца? Многи Иранци су постајали мете, када би ушли у америчку амбасаду у земљама у које могу слободно да путују, између осталих, у Турску и Дубаи. Према речима иранског обавештајног званичника, ‘некима су се приближавали када би затражили визу, док су други имали визе од раније и на њих је ЦИА вршила притисак да те визе обнове’.

Други су били бирани и врбовани за шпијуне током учешћа на научним конференцијама широм света. Онима  који су врбовани, обећан је новац, могуће пресељење и посао у Сједињеним државама или медицинска помоћ. Да би одржавала везу са својим агентима унутар Ирана, ЦИА би, како се извештава, скривала шпијунски софтвер и упутства у контејнерима који су личили на камење, а који би се постављали по градским парковима или у сеоским срединама. Врбовани иранскишпијуни би тада преузели материјал, који је могао укључивати и лажне личне документе. Треба имати у виду да је лажно камење уобичајена шпијунска алатка. Камење је издубљено како би се сакрила шпијунска опрема и комуникације. Након што се камење постави на одређена места, шаље се сигнал да обавести шпијуна да постоји нешто спремно за преузимање. У размени материјала, овај начин се зове 'мртва јавка'.

Зашто Сједињене државе и даље тако дивљачки шпијунирају Иран? Муле су постале главна обавештајна мета Вашингтона након кризе са таоцима у америчкој амбасади, 1979. године, када је педесетдвоје америчких дипломата и обавештајаца било задржано 444 дана. ЦИА је организовала велику обавештајну операцију из Европе зарад прикупљања широког спектра информација о иранској влади и, све чешће, о њеним техничким могућностима, укључујући и информације о иранском нуклеарном програму, о коме се претпостављало да постоји. ЦИА је, током 2015. године, у време председника Барака Обаме и директора Агенције, Џона Бренана, удруженим напорима појачала притисак на Иран, у оквиру процеса потврђивања Заједничког свеобухватног акционог плана (JCPOA). У скорије време, док је директор ЦИА био Мајк Помпео, додатно је појачан притисак на Иран, а Трампова администрација се повукла из тог Споразума, верујући да је Иран пропала држава и претња по интересе и савезнике Сједињених држава. У стварности, наравно, нема никаквог америчког интереса од животне важности, који има везе са Ираном, аТрамп само делује у име Израела и Саудијске Арабије; притом, и Израел и Саудијска Арабија су непријатељски расположени према Ирану као регионалном такмацу.

Ипак, спровођење обавештајних операција у држави у којој не постоји америчка амбасада, показало се као тешко. Много шпијуна је похапшено, а према сведочењу једног Иранца, њих око 290 у последњих неколико година. Најчешћи разлог за разобличавање америчких шпијуна су људске грешке или технички проблеми у комуникацијама. Иран је са поносом и самозадовољством говорио о овим хапшењима и тиме промовисао своју способност да разоткрије америчке шпијунске мреже на својој територији. Како извештава Њујорк Тајмс, у Ирану је недавно приказан документарац о напорима земље да разобличи и отараси се шпијуна ЦИА који тамо раде.

У недавно произведеној и веома популарној иранској ТВ серији Гандо, уводи се наратив о непрестаној борби против америчких шпијуна, који се одомаће у популарној култури земље. У серији су представљени храбри ирански обавештајци који трагају за америчким шпијуном, који изиграва новинара.

Како пише Yahoo News investigation, Иран се 2009. године разбеснео због извештаја да је ЦИА вероватно упала у њихов нуклеарни програм, те су ирански контраобавештајци одмах кренули у лов на кртице. До 2011. године, ирански званичници су открили и похапсили мрежу од 30 доушника ЦИА, што су амерички званичници касније и потврдили. Неки од оптужених доушника су погубљени. Иранска влада је успела да нађе оперативце због пропуста у системима и техникама које су агенти ЦИА користили за комуникацију са доушницима. Када се једном открије рупа у комуникацији, могуће је искористити је - повући се, чекати и гледати како се сви из мреже откривају.

Могло би се уочити да су непрекидни амерички ‘највећи могући притисак’ и шпијунски напори усмерени против Ирана помало анахрони. Скоро сви посматрачи су се сагласили да Иран нема програм нуклеарног наоружања и тешко да ће га покренути његов развој. Санкције, које су против Ирана једнострано увеле Сједињене државе не могу произвести неку побуну, али су заиста нанеле штету економији земље и народ због тога испашта. Иранска војска не може да се супротстави својим суседима, још мање Сједињеним државама, а иранске вештине за мешање у послове суседа су изузетно ограничене.

Те је зато добро и то, што је Иран поново разобличио већину америчких шпијуна у земљи, мада то јесте трагедија за мушкарце и жене који су у то умешани. Многи критичари Агенције тврде да је ЦИА заборавила како се шпијунира у доба беспилотних летелица и електронског надзора, што је, можда, тачно. А, и сигурно је да ЦИА нема чиме да се хвали када се ради о Ирану.

Извор