Болесни Запад – без разума, душе и савести

Пре неку годину сам преузео од једног фејсбук-пријатеља амерички документарац који је фејсбук скинуо (није се на профилу задржао ни дан), а у коме је аутор децидно тврдио да су 90% глумачких, певачких и манекенских дива заправо мушкарци, којима је још као дечацима промењен пол.

Аутор документарца је извршио детаљно упоређивање пропорција мушког и женског тела и утврдио да све такозване «диве» имају мушке пропорције: шира рамена у односу на женска, шири торзо и равна бедра, дуже руке у односу на женске, израженију и четвртастију вилицу и друге мушке карактеристике. У документарац је убацио оригиналне снимке где «глумица» Меган Фокс изговара пред новинарком «Ја сам мушкарац». Новинарка се насмејала, прихвативши то као шалу, иако је «она» то изговорила прилично озбиљно. На исти начин је исту реченицу изговорила и «глумица» Џесика Алба.

Аутор документарца је набројао готово сва истакнутија «женска» имена америчког филма, музике, моде и одлично се сећам да је међу мушкарце уврстио Деми Мур, Анђелину Џоли, Џулију Робертс, Мадону, Марају Кери, Наоми Кембел и многе друге. Рекао је између осталог да се њихова права природа у млађим годинама успешно замаскирава хормонским терапијама и пластичним операцијама, али да се у старијим годинама она незадрживо пробија на површину и да се мушке црте не дају сакрити ни највиртуознијим «естетским» захватима.

Они, којима ово буде звучало невероватно, нека размисле зашто Запад врши толике притиске да се у вртиће и школе угура џендер-идеологија, а деци понуди и «бирање пола» као опција. Зашто мислите да они који то данас намећу свој деци света нису били кадри да неколико деценија раније већ испробају на неким несрећним дечацима претварајући их у филмске, музичке и манекенске «диве»? Болесни Запад је нешто слично већ радио у ранијим вековима са такозваним «кастратима», дечацима које је лишавао тестиса пре пубертета да би им сачувао савршене певачке способности (филм «Кастрат Фаринели»). Мислите ли да се он на томе зауставио и да није правио кораке даље у својој прогресивној историјској болештини?

Пред једним се не смеју затварати очи: да имамо посла са много болесним људима који су прошли кроз све нивое зла и у којима разума, душе и савести одавно нема, те се од њих може очекивати све најмонструозније и најкошмарније што се замислити може.

(позивница за конференцију о еугеници, 1921. година)

Извор