Белорусија и очај Запада

Када у некој земљи пред изборе (не после, него пре), почну да се догађају чудне ствари, уз учешће странаца, нешто дефинитивно није у реду и прво треба имати у виду сорошевску камарилу. Или неки други механизам западног либералног фашизма.

Разни медији су се недавно упрли да докажу да је, ето, однос Русије и Белорусије дошао до тога да Русија шаље своје борце у Минск да раде – шта? Па, онда, ипак нису дошли да праве нереде у Белорусији, него су у транзиту. После гомиле лудорија и акробатике да се докаже недоказиво и нестварно, све је отишло у други план, јер се појавио и доказ о умешаности Украјине и украјинских служби (заправо, доказ о умешаности Запада, јер је власт у Кијеву само извршно тело колективног Запада, који се полако, али сигурно, распада). Уплитање, тј. режија и изведба догађаја украјинских служби око лудила са руским борцима у Белорусији се завршила пред изборе. У међувремену је на тапету био и однос белоруског председника, Александра Лукашенка, према такозваној опозицији.

Доводити у везу Лукашенка, као председника Белорусије, у везу са било којим другим председником и поредити ситуације, ствар је разума, памети и информисаности. Пуко поређење са било ким је бесмислено, посебно ако се не познаје ситуација у Белорусији. Али, ето сада су многи, поред велике стручности у вези са ношењем маски, током коронациркуса, у вези са “социјалном дистанцом” и осталим елементима прања људских мозгова на суво, постали и стручњаци за Белорусију. Довољно је да западни медији, обучени само за спинове, заврзламе и лажи дају миг и, ето новог стручњака, који користи уобичајени вокабулар са западних медија. Као што сви стручњаци за корона циркус користе вокабулар Империјал колеџа из Лондона, творца корона циркуса, као и свих претходних лажних пандемија. Тај вокабулар је преузела и СЗО, а за њом и сви “кризни штабови” свих држава које су под патронатом СЗО, западног либералног фашизма, мање или више.

Белорусија сеније  повиновала захтевима глоблног Запада и његових институција. Још на почетку коронациркуса, Председник Белорусије, Александр Лукашенко је одбио све лудости, “мере”, одбио је да од свог народа начини стоку над којом ће се СЗО иживљавати и одбио је да од народа прави стадо за клање (присилно вакцинисање). Још на почетку коронациркуса, рекао је отворено, пред новинарима, на прес конференцији, да се ради психози, да позива народ и новинаре да у психози не учествују и да ће, када све прође, објаснити детаљно.

Док је народ слободно живео у Белорусији, а готово читав свет био закључан, по улицама Белорусије су се шрвћкали и разни провокатори и спремали “фешту” пре изборе. Наравно да и без Канваса ништа није могло да прође, па би држава Србија требало да се запита зашто до сада није одузела српски пасош свим индивидуама, које га поседују, а шетају по свету и изигравају моћнике и богове, правећи планове за рушење држава, народа, за интересе глобалног и распалог Запада, уз добру апанажу.

Белорусија је морала некако да плати непослушност, непокорност и неучествовање у коронациркусу. А нема бољег начина него пореметити изборни процес и у предизборном процесу прати мозак људима, који нису баш сигурни шта да мисле - који, без обзира што их државна управа није закључала у време коронациркуса, ипак има незадовољних и ипак имају приступ информацијама из света и почињу да се плаше. Страх је зао господар и то је једино оружје које је колективном Западу преостало, како би одржавао своју хегемонију и како би држао људе на кратком ланцу. Главно оружје за производњу страха, панике и хистерије су западне медијске агенције и западни медији. По инерцији, многи медији у свету преузимају њихове “вести”. Ако их државне агенције и не преносе, мада је то редак случај, људи до тих “вести” долазе сâми.

Осуђивати председника Белорусије што је похапсио квазиопозицију је неразумно, ако се зна ко је опозиција. А, ако Википедија на енглеском постави слику домаћице као новог председника Белорусије, док гласање још увек траје, онда је јасно ко је и њен ухапшени супруг-блогер, а ко је и она, која се силом прилика нашла у небраном грожђу. Где су белосветске организације за женска права, где су феминисткиње да се буне, што је “неко” измалтретирао јадну жену да буде кандидат за председника једне државе, без трунке знања о томе како се државом управља. А, многи се буне против Била Гејтса, који без трунке знања о медицини управља светским коронациркусом, непрестано застрашује људе и млати глупости о вакцинама. Колико она јадна жена, Тихановскаја зна о управљању државом, толико Гејтс зна о медицини, али никоме не сметају двоструки стандарди. Неки од оних који прозивају Гејтса, навијају за Тихановскају, као да је борац за слободу у нацистичком логору.

Белорусија је требало да плати јер се није повиновала плану суманутог Гејтса и оних који га навију ујутро и кажу му који му је текст за тај дан. И, управо у Белорусији, колективни Запад доводи за председничког кандидата јадну жену која о вођењу државе нема три чисте.

Период коронациркуса је у читавом свету искоришћен за консолидацију снага глобалног Запада, који тоне све дубље. Белорусији је намењена сорошевска обојена револуција, јер није хтела, по сваку цену је одбила, да се укључи у лудило и производњу страха и шиканирање сопственог народа.

Доказа за то има прегршт, али нема бољег доказа од упутстава, као преписаних из Шарпових и Канвасових приручника за растурање земаља и државних управа, за интересе Запада, који после долази, колонизује и пљачка.

Заиста је време да и држава Србија одузме држављанство свим идеолозима, извршиоцима и осталим беспризорним људима – уместо што им дозвољава да зарађују милионе у Србији, жању податке из државних система, на које су добили концесије или их толерише иако су страни плаћеници. Међутим, статус Сороша, сорошевских организација, свих прозападних НВО, следбеника монструозног Сола Алинског и писца рецепата за урбане нереде, Џина Шарпа и осталих идеолога либералног фашизма је у Србији као статус угрожених животињских врста. Овде оперишу сорошевски опрани мозгови, што преко буџетске линије 471, што преко апанажа из иностранства и по команди раде оно што у сувереној земљи не би смели да се усуде. Притом, Србија им је била полигон за вежбање пре 20 година.

На дан председничких избора, 9. августа у Белорусији, тек што су затворена биралишта, армија заблуделих (међу којима је било и много иностраних држављана из суседне Пољске и Украјине) већ је била спремна, са наученим паролама и захтевима о “фер бројању гласова”. Да ли је нормално прејудицирати било шта, док процес није готов? Да ли такозвана “демократија” постоји искључиво онда, када су резултати избора по вољи колективног Запада? Ако је тако, онда се уопште ни не ради о демократији, него о нарученим резултатима, који се имају произвести за тили час, а ако то испадне немогуће, онда се имају произвести нереди.

Потребно је похвалити и демонстранте у Белорусији, који су устали против сопствене земље, без много реалних разлога. Барем су нешто урадили како треба – веома стриктно су пратили све инструкције о понашању из упутстава које су добили. Били су добре овце.

Покушај украјинског сценарија није добро прошао у Белорусији. Није добро прошао ни медијски линч Лукашенка од стране пољских, украјинских и западних медија. Један од главних медија чије су информације преузимали западни медији и прозападни медији или појединци, о покушају извођења украјинског сценарија у Белорусији је NEXTA из Пољске и новинар Роман Протасевич, раније новинар радија Слободна Европа. У медијску халабуку је био укључен и пољски ТВ канал, Белсат, чији су партнери (читај: финансијери) амерички Стејт департмент, британска влада, радио Дојче Веле, холандска амбасада у Пољској, итд.

Поред западних или прозападних или од Запада окупираних држава, у замешатељство у вези са белоруским председничким изборима су се умешали и католички свештеници из Белорусије, као и расколничка Православна црква Украјине.

Католици Белорусије су активно учествовали у политичким догађајима и произвели кампању која је имплицирала да су избори нерегуларни, пре него су се уопште догодили. Њихова кампања је имала за циљ “да освести католике о гресима фалсификовања и мењања чињеница”, што је прилично бизарно с обзиром да долази од Католичке цркве, познатог фалсификатора – што и архиве Ватикана доказују.

Један од организатора кампање Артјом Ткачук је изјавио да је циљ кампање да “охрабри католике, који су чланови изборних комисија, да раде у складу са законима Белорусије и да спрече њихово кршење.” Ткачук је, у стилу когнитивне дисонанце и сазнајних дихотомија, по којима фунцкионишу и Ватикан и западни свет даље изјавио: ..нико осим нас о овоме не говори толико јасно. Надбискуп Тадеуш Кондрушевич (шеф католика у Белорусији – прим.ред.) је, наравно, рекао да би избори требало да буду фер, али рећи да избори треба да буду фер и рећи да их не треба фалсификовати су две потпуно различите ствари.” Ткачук је још додао да сматра да “избори у Белорусији никада нису ни били фер.” Ткачук доказ за то налази у односу надбискупа Кондрушевича према Председнику Лукашенку: “..то је јасно, зато што, током читавог Лукашенковог председниковања, надбискуп Кондрушевич му никада није честитао на победи, јер је добро знао цену тих избора.” Занимљив је однос католика према свему на шта нису успели да ставе своје канџе.

Свештеник расколничке ПЦУ, Александр Дедјохин, иначе близак бившем украјинском председнику Порошенку, више пута је позивао Украјинце на масовне протесте, а такође их је саветовао да крену у главни град Белорусије, Минск. Дедјохин је на својој страници на Фејсбуку написао: “Слушај, Фејсбук стручњаче. Најбоље што сада можеш учинити је молити се за белоруску браћу. Но, наравно да то није све, јер још увек можеш да одеш у Минск и подржиш протесте, али искључиво због тога да би молитва била моћнија.“

На његову објаву се надовезао коментар у коме пише: „Да би молитва била моћнија, треба ићи са коктелом Молотова.“

Иначе, Дедјохин је познат и по противљењу истрази против Петра Порошенка. Он је у јулу ове године, на скупу подршке Порошенку, причао анегдоте о Молитви “Оче наш“. Такође је обећао да ће Порошенкове присталице радити шта им је воља „јер су одуховљени“. На том истом скупу подршке Порошенку, Дедјохин је својим противницима поручио, парафризирајући нацистички слоган Drang Nach Osten: "И, уз све ово… тешко ми је да одаберем пристојне епитете, знате већ о коме говорим, зар не?Зато ћу то рећи на немачком – мислим да треба да то кажемо на немачком, зато што они воле немачке глумице. Порука од мене и мојих парохијана, чини ми се од свих вас: Drang nach Rostov, Drang nach.“

Досадашњи и будући Председник Белорусије се огласио поводом протеста и догађаја у градовима широм државе током и након изборног процеса, у недељу, 9. августа. Његову изјаву преноси државна агенција Белта.

“Све о чему сам говорио се потврдило. Ако неко и није поверовао, сада је могао да се увери. Покушавају да нам увале један велики хаос. Упозорио сам вас: мајдана неће бити, без обзира колико то неко жели. Потребно нам је да се умиримо.”

Лукашенко је навео и државе из којих се управља изазивањем нереда – неке су непријатељи Белорусије, а неке нису, али би неко желео да постану. Навео је Пољску, Чешку, Украјину, Велику Британију и Русију, извештава РИА Новости. Ово је добра прилика и за Русију, да се обрачуна са непријатељским елементима у својој земљи, који покушавају да поремете односе са братском суседном земљом, са којом постоје и формални међудржавни односи, који су више од суседских.

“Један жаргон нам показује луткаре. Једна од линија тих луткара је Чешка. Данас из Чешке управљају нашим уједињеним штабом (опозиције – прим.ред.), у коме, да простите, седе ове овце, које ништа не разумеју шта се од њих, у ствари, тражи. Наложио сам да те информације буду објављене, да бисмо видели шта они хоће.” Додао је и да су органи безбедности сачували демонстранте од свега што се могло догодити.

Лукашенко је демантовао и то, да је држава искључила мобилни Интернет: “Неки људи су незадовољни, па су позвани да изађу на улице. Чак су и Интернет од споља искључивали, како би се узроковало незадовољство у народу. Наши стручњаци раде на томе да утврде одакле је блокада спроведена. Тако да, ако Интернет не ради добро, то није на нашу иницијативу, него од споља.”

Литвански и пољски председник су чак издали и заједничко саопштење у коме позивају Председника Лукашенка да не спроводи насиље над насилним демонстрантима. Наравно, за њих су демонстранти борци за слободу, као што су терористи у Сирији умерени побуњеници. Чак је из Пољске било позива да Европска унија заседа поводом догађаја у Белорусији. А, мафијаш са Вест Поинта и из агенције ЦИА, Мајк Помпео, није могао да не буде мирођија и у овој чорби. Готово је несхватљиво да, поред грађанског рата у сопственој држави, овај пајац има времена да спочитава било коме било шта.

Идеју о маршу на Палату независности, ка којој су се неки од демонстраната упутили,  Лукашенко је прокоментарисао као погрешан корак, јер су тамо смештене управе органа безбедности. Полиција је ухапсила око три хиљаде изазивача нереда широм земље, од тога око хиљаду у Минску и против њих су подигнуте кривичне пријаве за изазивање масовних нереда и употребу силе против полицијских службеника. Оптужени ће се суочити са казнама затвора између осам и 15 година. Оперативни штаб МУП-а Белорусије је заседао више пута током и после изборног процеса и доносио одлуке у складу са догађајима на терену: примењивана су средства за разбијање нереда, које су изазивали “мирни демонстранти”. Употребљавани су водени топови, омамљујуће гранате. Западни медији су известили да је полиција убила једног демонстранта - у ствари, од смрти га је спасила управо полиција и захваљујући њима је стигао и до болнице. Лекари су га прегледали, констатовали потрес мозга и никакве преломе и пустили га да иде. Зомбирани корисници друштвених мрежа под контролом Запада, су хистерисали о његовој смрти. Полиција и болница су објавиле и његово име, да не би било забуне. Ради се о младићу, који се зове Јевгениј Заичкин. Други, који је носио у рукама експлозивну направу, намењену полицији, страдао је јер исувише дуго држао у рукама. Тренутно се спроводи истрага, објавили су белоруски органи. Зна се да се ради о тридесетчетворогодишњем мушкарцу из Минска, који је раније био осуђен за наношење тешких телесних повреда, које су довеле до смрти једне особе, а он због тога провео седам година у затвору. Званичници су саопштили да ће се спровести форензичка анализа и утврдити све околности његове смрти.

Шта ли би блогер Тихановски урадио да се нашао у таквој ситуацији? Написао би неки блог и дао инструкције људима шта да раде, док би он и даље седео за рачунаром? Шта ли би његова супруга урадила да се нашла у сличној ситуацији, да је којом несрећом председник Белорусије, а разуларене групе опраних мозгова, странаца, плаћеника и навођених заблуделих људи крену ка седишту оних органа који се брину за безбедност земље? Она је позвала органе реда и безбедности да не примењују силу, а она се једноставно забарикадирала у свом штабу. То је било јуче. А, онда је нестала, изгубила се и ноћас у пола ноћи се дистанцирала од насилника.

Тихановскаја је за само два дана прешла пут од непризнавања избора и изјава из “њеног штаба” да је она, у ствари освојила 70-80% гласова, до тога да је нестала, а онда се и оградила од демонстрација и напустила Белорусију.

Британска машинерија за производњу зла и прање мозга, Бибиси, ову госпођу, која је силом прилика била избор луткарима за нови Мајдан, већ назива вођом опозиције и каже како је она сада на сигурном, у Литванији. На прес конференцији, коју је одржала, поред ње су седеле две чудне жене, које су је све време гледале док је говорила, а једна од њих је била суфлер, ако би се “вођа опозиције” мало збунила и заћутала. Према неким изворима, две госпође са прес конференције, њени “хендлери” на конференцији за медије, су из клана содомита.

За Запад је проблематично ако државна управа поштује законе своје земље, па неки блогер заврши у затвору. Али, није проблематично, када се под изговором коронациркуса, у Њујорку пусте педофили из затвора, па буду смештени у луксузном хотелу у близини школе. То је нормално, зато што су затвори на Западу озбиљан бизнис, а педофилија “сексулано опредељење”, те педофилима не треба залазити у интиму.

Други несрећник, кога је Запад регрутовао на изборима био је Сергеј Черечен (и презиме му је сликовито). За њега је гласало 1,12% становништва Белорусије. И он је позвао Запад да не призна Лукашенкову победу. Черечин мисли да не би ваљало да ЕУ и Сједињене државе уведу санкције Белорусији због растурања скупова.  Он је изјавио: "С једне стране, санкције су добре, показују став Запада према ономе што се овде дешава. Али, са друге стране, ове санкције би погодиле обичне људе". Добро је знати да постоје Белоруси, који размишљају на овај начин – Череченог интересују мерила вредности Запада и шта та мерила вредности представљају и он се према њима и управља. Њега вредности и правила у сопственој земљи не интересују. Не интересује га ни да их побољшава, ако не ваљају. Као размажено дете кмечи и позива Запад. Али, ко да му помогне? ЕУ – то се више не зна тачно шта је. Ако нема Шенгена, једног од стубова ЕУ, онда нема ни ЕУ. Сједињене државе – тамо је грађански рат. Безумна подршка Западу ових дана може да долази само од жртава Стокхолмског синдрома, а то је психички поремећај.

Шеф ЦИК Белорусије, Јермошинова, јуче је саопштила да је на изборима редослед према освојеним гласовима следећи: Лукашенко — 80,23%, Тихановскаја — 9,90%. Остали кандидати су освоји, сваки мало више од 1%. Према речима Јермошинове, гласови су се прикупљали готово ручно „...због чињенице да смо из зграде Владе, барем аналитичар и ја, били евакуисани у 1 сат после поноћи.“ Додала је такође да они, који нису имали времена да иду на гласање не могу да доводе у питање интегритет и транспарентност избора.

Тихановскаја се, сада већ из иностранства, жалила на изборни процес. ЦИК Белорусије је саопштила да је жалба Тихановскеје стигла и да ће даље поступати у складу са процедурама.

Председнику Лукашенку су на изборној победи прво честитале Русија и Кина, а затим и Јерменија, Казахстан, Киргистан, Узбекистан, Венецуела, Турска, Молдавија, српски члан Председништва БиХ, Патријарх Московски и све Русије Господин Кирил, Председник Колегијума Евроазијске економске комисије, итд.

Иако је „вођа опозиције“, како је зове британска машинерија зла, Бибиси, напустила Белорусију и отишла на територију под контролом НАТО пакта и ЕУ, непријављени протести се настављају, а полиција се обрачунава са демонстрантима и данас. Запад је упоран да изведе још један Мајдан у близини руске границе. Руски новинар Семјон Пегов је објавио снимке, „мирних побуњеника“, који су јуче провоцирали полицију и бацали флаше на полицајце, како би испровоцирали реакцију. Данас провокатори настављају своје деловање, те је дошло до нових хапшења. Многи од ухапшених имају затворске и нацистичке тетоваже, објавила је белоруска државна агенција Белта.

Такође, већи део оних који су завршили у полицији или у болници, био је под дејством алкохола. Министарство здравља Белорусије је, такође, јавило да је свима указана помоћ каква им је била потребна. Министарсво унутрашњих послова је обзнанило и број телефона, који се може позвати, како би се сазнале информације о приведеним лицима, због чега су приведени и какве су даље процедуре. Подсећамо, да су протести широм Белорусије непријављени.

Како се ствари у Белорусији не одвијају по плану, разне врсте „демонстраната“ се сада окупљају испред белоруских амбасада у околним државама. Тренутно их је неколицина и испред белоруске амбасаде у Москви. Тамо људи стоје без везе, све док им се не сигнализира да нешто узвикују. Или аплаудирају, ако их неко из аутомобила успут поздрави. Више је него јасно да, коликогод се сорошевска камарила упирала да изведе још један Мајдан и покушава да користи разне сумануте методе, то полако постаје неизводљиво. Канвасу нешто не иде у последње време. После очигледно глупог Гваида у Венецуели, нашли су још једног, Тихановског, а затим и његову супругу, у Белорусији.

Распадајући Запад - од званичних представника западних држава, до њихових незваничних заступника у виду НВО и других помагача, сви су толико фрустриран Русијом, да чини очајничке потезе. Јер, за друге више не знају.

Вечерас испред белоруске амбасаде у Москви и даље стоје залудни и заведени људи, који по команди шефа те параде узвикују: „Данас Минск, сутра Москва!“ Да ли је потребан још неки доказ да ово више нема везе са изборима у Белорусији?