Америчка војска по свету

Мисија Пентагона је да, у блиској будућности, деловање пребаци из физичких у софистициране он лајн операције. За америчку војну и политичку заједницу, март се показао као прилично плодан, када су у питању разне доктрине и стратегије.

Почетком марта, на иницијативу Беле куће, објављене су Привремене стратешке смернице за националну безбедност (Interim National Security Strategic Guidance). Документ је припреман за вођење свих деловања повезаних са стратешком визијом америчке одбране и безбедности. Односно, непосредно се тиче војног блока и обавештајне заједнице.

Недостаци су одмах уочени. На пример, пензионисани генерал-потпуковник Томас Спер, сада директор Центра за националну безбедност Фондације Херитејџ, приметио је да смернице садрже "неке збуњујуће мисли“. У документу се наводи да ће се смањити трошковник за одбрану, посебно у делу за модернизацију америчког нуклеарног арсенала. У ствари, каже се да ће Сједињене државе смањити улогу нуклеарног оружја у својој стратегији националне безбедности. Међутим, током наступа у Конгресу пред своје именовање, министар одбране Лојд Остин је рекао да је нуклеарно одвраћање “мисија од највећег приоритета Министарства одбране".

Бајденова нова стратегија, као највећи приоритет, означава улагање у људе – дакле, обука војног особља, пре него замена нуклеарног арсенала и сличних иницијатива.

Друга недоследност је изјава да ће Сједињене државе избегавати “вечите ратове”  који коштају милијарде долара и хиљаде живота. Бајден се већ показао као заговорник војног авантуризма наређењима за гађање циљева у Сирији. Тешко да ће моћи да издржи стална незадовољства својих саветника, којима неће бити тешко да га убеде да штити америчке интересе, гдегод то било.

Упечатљиво је и то, да су главни приоритети исти као у Трамповим стратегијама - Русија, Кина, Северна Кореја и Иран су означени као највећа претња. Разлика је што је Трамп говорио да се Сједињене државе неће мешати у послове других земаља, а Бајден се вратио традиционалнијој методи демократа - унапређивању демократских вредности широм света. Ово би вероватно требало разумети као жељу да се изведе још једна серија обојених револуција, прилагођених данашњем свету, као и да се изврши притисак преко проамеричких савеза као што је НАТО.

Када је реч о регионима, нагласак је на Европи, западној хемисфери и азијско-пацифичком региону. Земље са којима Сједињене државе намеравају да прошире своје партнерство су Велика Британија, Канада, Мексико, Индија, Вијетнам, Сингапур, Нови Зеланд и државе чланице групе АСЕАН.

Поред идеја за ширење демократије, добар део документа покрива и нове технологије, посебно кибер простор и 5Г. Што наводи на закључак да ће нова администрација појачати  употребу кибер операција као некинетичког средства ратовања. Није случајно што су све оптужбе за кибер-нападе под Бајденом упућене Русији, па је чак и обзнањено да ће Сједињене државе узвратити.

Вероватно ће проћи још годину дана, пре него што се објави читава стратегија националне безбедности и слична таква која покрива америчку одбрану. За сада, Бајден покушава да утврди своје приоритете, како би послао поруку и америчким властима и другим државама.

Америчка војска је 16. марта објавила нову статегију под насловом: “Вишедоменска трансформација војске. Спремни за победу у надметању и сукобу“ (“Army Multi-Domain Transformation. Ready to Win in Competition and Conflict”).

И овај документ је, такође, од значаја. Говори о ширењу присуства америчких копнених трупа широм света и напомиње: „У Индо-пацифику, 24 од 29 шефова оружаних снага су официри, а од 30 држава чланица НАТО, 22 имају команданте оружаних снага из својих армија. Кроз ову професионалну повезаност, америчка војска може играти огромну улогу у пружању подршке америчким међуагенцијским циљевима и приступу читавој влади.“ Овај принцип „меке моћи“ у оквиру „тврде моћи“ америчка војска одавно користи за привлачење партнера из других земаља у своју зону утицаја.

Коментаришући нову стратегију, Начелник Штаба америчке војске, генерал Џејмс Мекконвил приметио је да су у данашње време веома тражене невојне методе ратовања. Према Мекконвилу, „Надметање у наративима  представља непрестану светску битку за срца и умове и за безбројну различиту публику међу различитим народима. То је борба [sic] да се  исприча америчка прича и изгланца амерички углед, док противници покушавају да нас оцрњују и да дезинформишу. Све што војска ради, а није тајно, доприноси националној репутацији у добру и злу ... Непримерени и неетични поступци који се користе да би се извршила мисија, могли би да направе трајну репутацијску штету са којом свака јединица мора да се суочи успут.“

Објашњава да се непосредна или посредна конкуренција дефинишу тиме да ли су Сједињене државе спремне да пређу на употребу оружане силе или не. У суштини, „непосредна“ конкуренција је било која ситуација у којој они, који праве америчку политику, желе да виде како америчке трупе убијају стране држављане. Посредна конкуренција, са друге стране, значи да Сједињене државе не намеравају да користе смртоносну силу, мада је овд отворена могућност отворених борби савезника, партнера и проксија. Тако је снабдевање авганистанских побуњеника ракетама Стингер против Совјетског савеза био посредни сукоб, иако су људи погинули, док је распоређивање борбене бригаде на територију угроженог савезника непосредан сукоб, јер постоји могућност сукоба између Сједињених држава и страних снага.

Овде постоји јасан наговештај како ће се Сједињене државе понашати према Кини (укључујући подршку Тајвану), као и према Русији и Ирану.

Чланак говори и о томе како придобити земље које имају добре односе са могућим непријатељима. Каже се: „Најчешћа од ових [ситуација] су многи случајеви у којима су Сједињене државе и противник одржавали односе или су присутни. Ово је једна од значајних разлика између тренутног надметања великих сила и Хладног рата. У данашње време, чак и неки од најближих савезника Сједињених држава или оних са којима најдуже сарађују, имају значајне односе са америчким противницима.

"Расправе унутар влада неких наших, чак и најближих савезника о томе да ли безбедности и везе са Сједињеним државама треба да имају привилегију или привилегију треба да имају економија и Кина у вези са инфраструктуром информационих технологија, примери су како је посредна конкуренција у питању, готово свуда ..."

"У било којој датој земљи, обе велике силе ће спроводити војну размену са том земљом, пружати техничку помоћ, бити домаћини студентима војног образовања и обуке, изградити капацитете снага безбедности, продавати опрему или набављати робу и услуге од локалног становништва ... . Партнер ће радо слати студенте на факултете одбране обеју великих сила или куповати опрему од обе.“

А, да би заувек придобила партнере, америчка војска препоручује подривање угледа оних земаља које се означавају као конкуренти. „Добра репутација је стратешка предност: Надметање наративима … се огледа у порасту и паду угледа земље на основу општих перцепција њене снаге, поузданости и одлучности. Надметање наративима је у току, отворено је и веће је од било ког појединачног догађаја или исхода. То је веза која, око одређених питања, увезује више подређених нивоа надметања у ширу целину.

“Надметање наративима је трајно и кумулативно; углед Сједињених држава се временом таложи... .. Упркос овој моћи, надметање наративима само иде даље. Сједињене државе би могле да буду најистакнутије и имају највећи углед глобално, али још увек нису у стању да се такмиче учинковито у одређеним питањима, јер нису изградиле односе, нису присутне, или, једноставно, нису способне у релевантној ситуацији.“

Такође постоје планови за извођење асиметричних дејстава са нагласком на преовлађујући имиџ Америке као браниоца демократије. „У мери у којој отворени демократски системи и вредности доводе Сједињене државе у неповољан положај у ономе што се понекад назива политичким ратом, те исте особине чине Сједињене државе привлачнијим партнером. Ако противник користи надметање испод нивоа оружаног сукоба, попут малтретирања рибара у спорним зонама или ако води кампању дезинформисања, можда најбољи одговор Заједничких снага неће бити покушај симетричног одговора неким сличним обликом агресије. Агресивна дејства противника стварају могућност асиметричног одговора, у коме је угрожени савезник или партнер жели дубљу сарадњу са Сједињеним државама. “

Оно што је у средишту пажње у оваквим документима, усмено и на званичном нивоу потврђују и други међу  високо рангираним војним особљем

На саслушању у америчком Сенату, 25. марта 2021. године, вршилац дужности помоћника Министра одбране за специјалне операције и сукобе ниског интензитета, Кристофер Мејер је изјавио да „заједница СОФ наставља да напредује у прилагођавању својих способности изазовима у надметању велике силе са Русијом и Кином“.

Генерал Ричард Кларк, командант Пентагонових Снага за специјалне операције (Special Operations Forces - SOF), известио је да у 62 земље постоји 5 000 припадника Снага за специјалне операције. Они спроводе заједничке акције са партнерима из других земаља, а у току је и међуагенцијски рад на откривању транс-регионалних мрежа, на спречавању терористичких дејстава, праћењу финансијских операција, итд.

Снаге за специјалне операције ће у будућности играти средишњу улогу у супротстављању Кини и Русији. Оне ће „координирати МИСО (MISO) спроведене путем Интернета и активно укључити инострану јавност у излагању, супротстављању и надметању са непријатељском пропагандом и дезинформацијама на мрежи."

“Наше прве партнере и међуагенцијске везе ћемо укључити током 2021. године ... Коначно, захвални смо на низу овлашћења која је Конгрес одобрио и која Снагама за специјалне операције омогућавају велики утицај на многобројне групе мисија. Операције спроведене према 10 USC § 127e (CT)  пружају флексибилне могућности за примену притиска ЦТ у, иначе, неприступачним или оспораваним областима, а операције према FY18 NDAA § 1202 (Нерегуларно ратовање) су кључне за примену вештина Снага за специјалне операције у осветљавању и прављењу штете малигним актерима. Поред тога, власти су, према 10 USC § 127f (Обавештајни / Контраобавештајни подаци) и FY20 NDAA § 1057 (Прикривена оперативна припрема околиша), замениле су Овлашћење за ванредне и ванредне трошкове и тиме омогућиле Снагама за специјалне операције већу  учинковитост и транспарентност.“

Ово значи да су амерички законодавци дали зелено светло за проширивање опсега свих врста тајних операција усмерених на кршење суверенитета других земаља, док надметање у пропаганди значи широк арсенал информатичких операција, од каљања угледа Русије на светској сцени до коришћења ботова и тролова у дејствима на мрежи.

Дигитална трансформација и увођење вештачке интелигенције су, такође, на дневном реду америчких специјалних снага.

Пол Накасоне, командант америчке Киберкоманде је, такође, 25. марта говорио пред Сенатом. Рекао је: “Русија је софистицирани кибер противник. Показала је способност да води моћне кампање за утицај, користећи друштвене мреже. Москва спроводи учинковиту кибер шпијунажу и друге операције и уградила је кибер дејства у своју војну и националну стратегију. Упркос јавном излагању и оптужбама против руских кибер актера, Русија остаје усредсређена на обликовање глобалног наратива и на коришћење америчких мрежа и кибер система.“

Накасоне је представио и застрашујући план своје агенције за 2021. годину.

Имајући у виду припреме америчке војске за још одлучнија дејства и њен пристрасни однос према другим земљама, заиста нема пуно смисла надати се нормализацији односа између Сједињених држава и Русије.

Извор