Заседање Савета министара спољних послова Црноморске економске сарадње

13.12.2016

Данас се у Београду одржава састанак министара иностраних послова земаља учесница Црноморске економске сарадње.

Учесници

У овом економском блоку су веома различите државе - Русија, Украјина, Србија и Албанија, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Турска, Грузија, Румунија, Молдавија и Грчка. Из тог разлога, наравно, говорити озбиљно о стварним достигнућима блока, у садашњим условима сукоба између готово свих земаља чланица, није потребно. Међутим, без обзира на све, овај блок има перспективу.

Такође су важна основна питања данашњег састанка - релевантна за све земље у региону. Ако барем један од наведених пројеката буде усвојен и доведен до краја, то ће бити озбиљна победа у постизању мира у региону и, самим тим, у свету.

Циљеви и теме

Одговарајући на питање, руски Министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да ће основна питања бити "економија, логистика, хуманитарне везе, везе између приморских градова, пројекти аутомобилске обилазнице око Црног мора, питања директних морских, трајектних и других магистрала".

Руски Министар спољних послова истиче свој интерес за Организацију, јер на њу гледа као на "једину економску организацију у региону Црног мора, где земље у региону успевају да раде заједно на јачању сарадње у разним областима привреде" – али и са резервом, јер је у интересу Москве да се поштује Повеља о забрани политизације економских питања.

Важно је напоменути да велика већина земаља подржава економску сарадњу са Русијом и изван организације.

Забринутост

Међутим, постоји забринутост у вези са чињеницом да ће у току састанка бити направљени и неки политизирани испади, на шта упозорава домаћин састанка - министар спољних послова Србије Ивица Дачић, о чему је говорио током заједничке конференције за новинаре са Сергејем Лавровим.

Његов руски колега је, са своје стране, приметио "што се тиче различитих иницијатива, украјинска страна их има доста. Оне, по мом мишљењу, већ почињу да изазивају одређени умор код наших партнера", додајући, да за решавање политичких проблема и питања безбедности постоје други формати, посебно, "Блексифор", који је готово замрзнут због грешке Румуније.