Турска: Референдум о Уставу

16.04.2017
Турска

Данас, 16. априла, у Турској се одржава референдум о уставу земље. Грађани морају одобрити или одбацити предлоге за које се залаже председник Реџеп Ердоган. Главни предлог је прелазак на председнички облик управљања земљом. Један од подстицаја за промену устава био је покушај војног пуча 15-16. јула, 2016. године, касније сузбијање пуча и раст народне подршке председнику Ердогану. Истовремено, стручњаци истичу да се о плановима за промену устава у окружењу председника шушка већ дуже време.

Шта ће се променити?

У ствари, нови Устав треба да озакони стање ствари, de facto, једину власт, председника земље Реџепа Ердогана. Ако се уставни амандмани усвоје, то ће ојачати тај једини ауторитет. Дакле, председник земље ће имати овлашћење да прогласи ванредно стање, распусти парламент, именује министре, представи буџет, именује већину судија највиших судова и издаје уредбе које ће добити статус закона. Место премијера ће бити укинуто, а уместо премијера, било би именовано неколико потпредседника земље. Мандат на који се председник и парламент бирају, биће продужени са четири на пет година. Ердоган ће имати право да буде биран два пута узастопно по новом систему.

Ставови подршке и противника

Према истраживањима јавног мњења, присталице и противници јачања председничке власти (у постојећим условима, Ердогана, лично), подељене су, отприлике, једнако. То значи да озбиљан фактор може бити турска дијаспора, коју су турске власти покушавале месецима да мобилишу да подржи реформе.

За подршку реформама, међу парламентарним партијама су владајућа Партија правде и развоја и националистичке партије Национални покрет, Левичарско-кемалистичка Народна републиканска партија, а курдска Народна демократска партија је против. Радикални кемалисти из партије Ватан (Отаџбина) су, такође, против. Могући су и масовни протести, на основу резултата референдума и покушаји да се ситуација у земљи учини нестабилном.

Међународни ефекат

Либерална Међународна заједница је оштро против референдума. Ово се може видети из позиције светских медија. Они Ердогана виде као диктатора, а његово јачање виде као претњу секуларним вредностима, не само у Турској, већ и у читавом региону. Позитивни резултати по Ердогана на референдуму ће, вероватно, зауставити, барем на неко време, изгледе Турске да се придружи ЕУ.

Истовремено је мало вероватно да се односи са Сједињеним државама и НАТО погоршају. Ердоган покушава да изгради близак однос са Трамповом управом и приближава се Израелу, који има озбиљан утицај на Сједињене државе преко неоконзервативаца. Сједињеним државама, са друге стране, Турска треба као савезник у Сирији и за њих је веома важно да се уништи троугао  Москва-Анкара-Техеран, који се  развио током последњих месеци Обамине администрације.

Русија, са своје стране, жели да га сачува, као и стратешку сарадњу са Турском. Због тога ће ова земља имати благонаклон став о Ердогановим реформама.

Related links
Русија и Турска: доследност против непоузданости
Зашто је Ердоган постао анти-евроатлантиста?
Евроазијски блок у Турској: Ердоган и Кемалисти против Гилена и Сједињених држава
Шта би приближавање Турске Русији могло да донесе?
Неуспех Сједињених држава у Турској је почетак распада НАТО
Турска
Ердоган
референдум
Устав