Страх и мржња у Киргистану: шта се тамо догађа

08.08.2019

Увече 7. августа, у резиденцији бившег председника Алмазбека Атамбајева у селу Кој-Таш, почела је специјална операција привођења. Присталице Атамбајева су стигле како би га браниле, а почела је узајамна пуцњава: специјалци су користили специјалну опрему и на њих је пуцано.

Према прелиминарним проценама, најмање 43 особе су повређене, укључујући новинаре и припаднике специјалне јединице. Бившег шефа државе нису успели да приведу.

Позадина

Атамбајев је постао први председник Киргизије (2011-2017.) који је функцију напустио без револуционарних догађања. Лично је одобрио кандидатуру наследника, Жеенбекова. Многе медијске куће су писале, да ће стари председник Атамбајев задржати утицај и политичке полуге и тако постати ‘сива еминенција’. Али, након личних неслагања бившег и садашњег председника, почели су сукоби.

Те је тако киргистански парламент, 20. јуна, јавном тужиоцу предао листу оптужби против Атамбајева, у којој се говори о умешаности у корупцију у термоелектрани Бишкек, о давању лажних документата шефу организоване криминалне групе, Азизу Батукајеву, итд. Према плану и жељи Владе, Атамбајеву следи доживотни затвор.

Новинари примећују да је Атамбајев одбио да иде на саслушање као сведок у случају Батукајева и то би могао да буде формални разлог за извођење специјалне операције.

Одговор Атамбајева

Након покушаја упада у резиденцију, Атамбајев је снимио видео којим се обратио јавности:

‘Данас је дошло до покушаја хапшења бившег предсеника Атамбајева. Нажалост, страдали су недужни људи ... Нисмо ми терористи - нити ја, нити мирни људи у околини. Многи су дошли само да се сликају са мном. Ова бруталност и овај цинизам данашњих власти једноставно су невероватни “, рекао је бивши председник.

Напоменуо је да нису коришћени само гумени меци, већ и бојева муниција.

'Нажалост, власти нису послушале моје позиве да се држимо правних процедура ... Спреман сам да одговорим на сва питања.'

Упозорио је и да ће се такве иницијативе лоше завршити по власт. "Не пуцајте на сопствени народ."

Последице обојене револуције

Најновији политички догађаји у Киргизистану су одјек прве обојене револуције (револуције тулипана) 2005. године, када је Курманбек Бакијев, након државног удара наследио Аскара Акајева. Тада су протести били подстакнути резултатима парламентарних избора и коришћене су класичне схеме обојених револуција: међународни посматрачи су изборни процес препознали као незаконит.

У случају да је Запад успео да спроведе државне ударе у другим постсовјетским државама, и тамо би унутрашња политичка ситуација била слична.

У свему овоме, уопштено, вреди споменути да су јаке корупцијске шеме и унутрашњи сукоби са било којим клановима, природно стање постсовјетске стварности, а нова организација друштвеног живота утиче на политичку нестабилност региона.

Север против Југа

У случају Киргистана, обрачуни кланова су, такође, важни. Традиционално, политички и идеолошки, земља је подељена на Север и Југ. Југ (Ошски клан) се одликује строжијим исламским нормама, већим криминалом у трговини наркотицима. Север (Чујско-искуљски клан) је секуларнији.

У совјетско доба, кланови су имали договор према коме су се лидери Севера и Југа смењивали на власти. Током деведесетих година се чак преговарало о могућој подели земље на два дела.

Током ‘тулипанске револуције’, криминална ‘власт’ је била и на северу и на југу, што је додатно (и упоредо са прозападним активностима) погоршало ситуацију у земљи. Тренутно стање је такво да Север представља Атамбајев, а Југ Жеенбеков.

You are here

Страх и мржња у Киргистану: шта се тамо догађа

Погледајте такође