Аустрија и балканске државе против миграната

Аустрија и девет балканских држава су се договориле да смање прилив избеглица у Европу. Беч је 24. фебруара био домаћин разговора министара спољних и унутрашњих послова Аустрије, Хрватске, Бугарске, Словеније, Албаније, Босне, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије, о стратегији за решавање мигрантске кризе. Резултати састанка су представљени у четвртак, 25. фебруара, на састанку са министрима спољних послова држава чланица ЕУ.
Као резултат састанка, издато је заједничко саопштење у коме се наводе могућа средства и модели за решавање мигранстке кризе у Европи. Земље које су потписале заједничко саопштење, сложиле су се да:
- правила за регистрацију избеглица буду свуда иста
- избеглицама које немају документе или имају лажне документе, неће бити дозвољен улазак на територију ових држава.

Мигрантска криза – грешка ЕУ политике

У основи имигрантске политике Европске уније је одбацивање било какве форме колективног идентитета. То је интензивирало етно-социјалне сукобе. Ова миграција је учинила да ЕУ промени своју политику у Европи, коју су населиле етно-социјалне групе са Блиског истока. Припадници тих група представљају стабилну и архаичну исламску свест,  а просечни Европљанин о њима не зна ништа.

Принципи претеране толеранције, индивидуална права и мултикултурализам захтевају од европских политичких елита да мигрантима дају максимум слобода, а не траже ништа заузврат. Исходи ове мигрантске политике ЕУ у 2015. години су: 1) поремећена  равнотежа између Европљана староседелаца и миграната; 2) огроман социо-културолошки  стуб исламско-арапске популације (чињеницу о њеном постојању потпуно игноришу либералне европске елите, због одсуства критеријума колективног индетитета у модерном европском праву и политици); 3)  створено је плодно тле за настанак структура радикалног Исламизма (међу мигрантима су и чланови радикалних исламистичких група).

Европа против ЕУ

Европа данас започиње да ствара алтернативни курс у односу на ЕУ као политичког актера. Европска унија није способна да одбрани европске интересе, зато што је посредник Атлантицизма у Европи. Европске државе се суочавају са потребом да развију алтернативу “толерантној” ЕУ политици.

Алтернативе су постављање контролних пунктова на границама, стриктна мигрантска политика, смањење повластица за избеглице. Британија је понудила да се мигрантима дају социјалне повластице након четири године живота у земљи; Мађарска ће изградити зид на граници са Румунијом, а ускоро ће се одржати и референдум о плану ЕУ за  расподелу квота за раднике мигранте; Аустрија и Балкан развијају стратегију за смањење прилива избеглица.

“Нико није питао Европљане да ли подржавају, поздрављају или се, пак, противе квотама за мигранте” рекао је Виктор Орбан.